Novi budžet EU i Srbija: Stručnjaci za UNU objašnjavaju zašto naša evropska realnost nije ružičasta

Evropska unija kroji novi budžet, i to najveći u svojoj istoriji. Finansijski plan Brisela za narednih sedam godina vredan je gotovo dve hiljade milijardi evra. Predviđa više novca za zemlje kandidate, ali pod strožim uslovima. Šta Srbija može da očekuje od budućih evropskih sredstava?

Dok države članice uveliko raspravljaju o novom dugoročnom budžetu Evropske unije, čak 200 milijardi evra težem od prethodnog, zemlje kandidati već mu se raduju i nestrpljivo čekaju da bude odobren.

NBS: Završeni razgovori s misijom MMF, makroekonomski rezultati Srbije i dalje snažni

USA Today: Srbija je ekonomska sila Balkana i jedna od najbrže rastućih ekonomija Evrope

"Za zemlje kandidate budžet je zaista jako povećan, za 37 odsto, dakle, preko trećine u odnosu na prethodni period, a to je negde oko 40 milijardi evra, odnosno oko šest milijardi godišnje", kaže za UNU Duško Lopandić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Po toj računici, Srbija bi mogla da očekuje više sredstava od sadašnjih 300 miliona evra koje godišnje dobija iz evropskih fondova.

"Vidimo da Evropska unija ima neke aspiracije proširenja delovanja, pre svega, na Zapadni Balkan, kada govorimo o nama, a to može da bude pozitivan zeleno svetlo i u političkom smislu - čim ulažete veća sredstva, možemo da pričamo i o želji za proširenjem", objašnjava za UNU Ljubomir Đurić iz Centra za nacionalnu politiku.

Evropski parlament usvojio izveštaj o Srbiji: Stigle nam očekivane ucene na putu ka EU

Ipak, koliko god da Unija pokazuje želju za proširenjem, evropska realnost Srbije nije toliko ružičasta, na šta ukazuju i nedavne izjave tamošnjih zvaničnika, kažu upućeni.

"Komesarka za proširenje Marta Kos je nedavno govorila o budžetu, i rekla je da je to istorijsko povećanje za zemlje kandidate, ali je istovremeno navela četiri zemlje koje trenutno najbrže učestvuju u ovim pregovorima, a nažalost, tu nema Srbije", kaže Lopandić.

Zato će, kad se podvuče crta, konačan iznos finansijskih sredstava koje će Srbija dobijati od Evropske unije, smatraju sagovornici UNE, isključivo zavisiti od konkretnih uslova Brisela koje Beograd treba da ispuni.

Više od polovina Srba ne želi u EU: Sagovornici UNE objasnili šta škripi u našem predugom evropskom putu

"Od onih standardnih uslova za pristup Evropskoj uniji, svakako da vrlo često čujemo normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom, pre svega, sankcije samoj Rusiji - to je nešto o čemu će se pregovarati u zavisnosti od situacije", ističe Đurić.

U tim, budućim pregovorima sa Briselom, Srbiji se savetuje da nastavi da bude politički neutralna, ali i da pametno vaga između evropskog plusa i minusa. 

Analitičar Pavlović za UNU: Da li je Srbija blizu ili daleko do Evropske unije?

Milanović: Nijedna država neće više ući u EU, možda samo Crna Gora