Prevoz robe iz Kine do Evrope za svega 20 dana brodom: Otvorena nova ruta pored Grenlanda

Kineski teretni brod "Dubai Tower" isplovio je iz luke Ningbo-Džoušan, čime je otvorena prva redovna linija kojom će roba arktičkom rutom stizati iz Kine do Evrope za svega 20 dana, tj. dvostruko brže nego tradicionalnim pomorskim pravcima.

Globalno zagrevanje i povlačenje arktičkog leda otvorili su mogućnost da pomorski put dug oko 7.400 kilometara, koji prolazi pored Grenlanda, postane svojevrsni "Suecki kanal 21. veka".

"Brodovi više neće moći da prevoze robu": Kritično stanje na Rajni zbog niskog vodostaja

Brisel bez pravog rešenja za prevoznike sa Zapadnog Balkana: "Profesionalni vozači nisu turisti, viza D ne rešava sve probleme"

Nova linija uspostavljena je 15. avgusta, a kineska kompanija Sea Legend planira da jednom nedeljno prevozi robu iz luke Ningbo-Džoušan prema evropskim lukama.

Putovanje bi trebalo da traje oko 20 dana, što je približno dvostruko kraće od tradicionalnih ruta kroz Suecki kanal ili oko Rta dobre nade.

Kineski brodari ovu su rutu testirali početkom godine, kada je brod "Istanbul Bridge", uprkos lošem vremenu, stigao do Velike Britanije za 20 dana.

Time su postavljeni temelji za novi pomorski koridor koji bi Kini mogao da omogući brži transport robe prema Evropi i istovremeno smanji zavisnost od ruta pogođenih sukobima i nestabilnošću na Bliskom istoku.

Arktička ruta deo je kineskog "Polarnog puta svile", koji su vlasti u Pekingu pre gotovo deset godina definisale kao strateški važan pravac za trgovinu sa Zapadom.

Kina, međutim, nije jedina zainteresovana za ovu rutu. I druge brodarske kompanije sve češće razmatraju preusmeravanje transporta preko Arktika, kojim je prošle godine prošlo dvadesetak teretnih brodova.

Zapadni izvori tvrde da većina tih plovila pripada ruskoj "tajnoj floti" tankera, koja na taj način pokušava da zaobiđe sankcije.

Dozvole za prolazak ovom rutom izdaje ruska kompanija Rosatom, koja obezbeđuje i nuklearne ledolomce za probijanje puta kroz zaleđene delove mora.

Razvoj arktičkih pomorskih ruta privukao je i pažnju američkog predsednika Donalda Trampa, koji je početkom godine tvrdio da su vode oko Grenlanda "preplavljene" kineskim i ruskim brodovima. Tramp je to naveo kao jedan od razloga zbog kojih smatra da bi SAD trebalo da preuzmu kontrolu nad Grenlandom.

"To je sada strateško pitanje. Grenland je preplavljen kineskim i ruskim brodovima. Grenland nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti, a Danska to ne može da obezbedi", rekao je Tramp.

Danska je odbacila njegove tvrdnje, navodeći da nema govora o invaziji kineskih ratnih brodova, ali je poručila da su američke investicije na Grenlandu dobrodošle.

Bitka za Grenland

U raspravu su se uključile i grenlandske vlasti, koje su zatražile da se o budućim odnosima razgovara na trilateralnom sastanku predstavnika SAD, Danske i Grenlanda.

Peking je, s druge strane, pozvao Trampa da prestane da govori o navodnoj kineskoj pretnji kako bi opravdao američke interese na Arktiku.

Otvaranje redovne kineske linije preko Arktika dodatno povećava strateški značaj tog područja, koje zbog klimatskih promena postaje sve dostupnije za međunarodnu plovidbu i potencijalno menja postojeće trgovačke pravce između Azije i Evrope.

Tramp mapom odgovorio na iranske uslove: Poručio da je Ormuz "nova američka teritorija"

Kolike su posledice toplotnog talasa? Stručnjak otkriva koje industrije su najugroženije