Privredni rast Srbije u ovoj godini veći od proseka EU i zemalja CIE

Privreda Srbije će u ovoj godini ostvariti rast iznad proseka Evropske unije i zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) u iznosu od oko tri odsto, dok se u drugoj polovini godine očekuje nastavak smanjivanja inflacije, rečeno je danas na promociji jubilarnog 80. broja Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji, kojom Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu obeležava 20 godina od izlaska prvog broja biltena.

Najveći trgovinski deficit sa Kinom

Glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić istakao je da Srbija treba da vodi što bolje ekonomske odnose sa svim zemljama odnosno da izbegne fokus saradnje sa određenom grupom zemalja.

Vučić sa delegacijom MMF: Nastavak reformi ključan za rast srpske privrede

Predstavljen projekat "Jačanje otpornosti srpskih šuma" vredan 85 miliona dolara

"U slučaju Kine imamo najveći trgovinski deficit i kroz pregovore sa njima trebalo bi da obezbedimo povoljnije uslove za plasman naših proizvoda na kinesko tržište. Propuštena je šansa prilikom sklapanja bescarinskog sporazuma o trgovini. Trebalo je da se traže asimetrični uslovi prema nama, jer Kinezi nemaju ambicije da čine takve ustupke", rekao je Arsić.

Govoreći o saradnji sa SAD, Arsić kaže da američke carine, koje su naknadno smanjene, neće puno uticati na odnos dve zemlje.

"Veliki deo izvoza u Ameriku odnosi se na usluge i to pre svega IT usluge koje i nisu pogođene carinama", rekao je Arsić.

Na pitanje kakvi bi trebalo da budu prioriteti ekonomske politike, Arsić kaže da je važno da fiskalna politika ostane u okvirima koji su dogovoreni sa MMF, da fiskalni deficit bude manji od tri odsto i da se nastavi obaranje inflacije.

"Za dugoročni rast privrede Srbije bitno je da se unapredi kvalitet institucija, da se usvajaju bolji zakoni i da se dosledno primenjuju. Potrebno je unaprediti kvalitet obrazovanja, istraživanja i razvoja kako bi se proizodnja zasnivala na modernoj tehnologiji i kako bi postigli visok nivo razvijenosti", rekao je on.

Govoreći o ekonomskim prognozama za predstojeći Ekspo, Arsić kaže da će projekat uticati pozitivno na privredni rast, ali je upitna njegova dugoročna isplativost zbog objekata koji nakon Ekspa moraju naći svoju namenu. 

"Angažovane su domaće kompanije i verovatno će doći do rasta turista u tom periodu. Čini mi se da smo rano organizovali ovu vrstu izložbe i da je trebalo da sačekamo da dođemo na veći nivo razvijenost", kazao je Arsić i dodao da mnogi, po njemu važniji projekti, kasne zbog fokusiranosti na Ekspu.

Broj posetilaca u Paviljonu Srbije na Ekspu u Osaki dostigao 400.000

Arsić dodaje da je problem što se određeni projekti realizuju bez adekvatnih i uobičajenih ekonomskih provera i njihove ekonomske i društvene opravdanosti.

"U fokusu javnih investicija treba staviti unapređenje njihove efikasnosti", ocenio je Arsić.

Sankcije NIS-u

Na pitanje koliko još Srbija može da prolongira uvođenje američkih sankcija NIS-u, on navodi da smo u pasivnoj poziciji u kojoj možemo samo da reagujemo.

"Jedino što možemo da uradimo jeste da tražimo odlaganja i u jednom trenutku ukidanje potencijalnih sankcija. Primirje bi to najverovatnije zaustavilo, a možda i Tramp u jednom trenutku promeni svoju politiku kao što je već do sada radio", naveo je Arsić.

U analizi Kvartalnog monitora ocenjeno je da je uticaj političke krize na privrednu aktivnost u kratkom roku negativan, a da dugoročni uticaj zavisi od toga kako će kriza biti rešena.

Navedeno je da je na početku 2025. privredni rast usporen, a da su razlozi politička kriza u Srbiji, strukturni problemi domaće privrede i stagnacija EU.

Stagniraju i zaposlenost i nezaposlenost, plate su usporile rast, produktivnost rada je povećana za 1,7 odsto, ali je rast sporiji od realnih zarada.

Najveći doprinos rastu inflacije u toku proteklog dela godine došao je od rasta cena hrane, usluga i ostalih proizvoda.

Dodaje se i da bi rast cena nafte zbog sukoba na Bliskom istoku mogao privremeno da poveća inflaciju.

Tokom prvih pet meseci ove godine, NBS je prodala milijardu evra kako bi sprečila slabljenje dinara, dinar je u odnosu na evro oslabio za 0,2 odsto, dok je u odnosu na američki dolar ojačao za 8,1 procenat, navodi se u Kvartalnom monitoru čiji su autori profesori sa Ekonomskog fakulteta.

U prvom kvartalu ove godine ostvaren je priliv stranog kapitala od 450 miliona evra, navodi se i dodaje da je pad priliva stranih direktnih investicija posledica stagnacije u Evropi, geopolitičkih tenzija, rasta troškova poslovanja i političke krize u zemlji.

Američke sankcije NIS-u: "Male su šanse da Vašington donese odluku koja bi bila nepovoljna za Srbiju"

"Izvoz u prvom kvartalu 2025. je povećan za 759 miliona evra, a deficit u tekućem platnom bilansu u prvom kvartalu iznosio je 3,4 odsto BDP-a. Porezi na dohodak i doprinosi rastu brže od planiranog, a vrednost javnog duga krajem prvog kvartala bila je 39,1 milijardu evra što je 46,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. U aprilu je javni dug smanjen za 350 miliona evra", navodi se u analizi.

Zaključuje se i da su kretanja u fiskalnoj politici u prethodnom delu godine znatno odstupala od budžetskog plana, a da bi deficit mogao da ostane u okviru plana od tri odsto BDP-a.

Časopis Kvartalni monitor izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke u okviru Ekonomskog fakulteta.

Kako da zatražite alimentaciju od države? Alimentacioni fond počinje sa radom u sredu, ovo su detalji

Poljoprivredna inspekcija sprovela nadzor u poslastičarnicama: Evo u koliko objekata je utvrđena nepravilnost u radu