Rate kredita opet rastu: Stručnjak otkriva da li se uskoro očekuje stabilizacija

Vrednost tromesečnog Euribora je ponovo u porastu i svima onima koji imaju kredite indeksirane u evrima rate za april, maj i jun biće veće. U zavisnosti od toga koliki je dug i period otplate zavisiće i povećanje rate.

Statistika pokazuje da je tromesečni Euribor poslednjeg dana 2022. godine vredeo 2,132 odsto, da bi sada dostigao 3,175 odsto. To praktično znači, da ako vam je kamata za kredit tri procenta i vezana je za tromesečni Euribor, ona je u januaru bila 5,132, a sada je već 6,038 odsto.

Profesor dr Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije navodi da će ukoliko se klijent zadužio, recimo, za stan u iznosu od 50.000 evra, a to je učinio u poslednjih pet godina, sada morati da izdvoji 30 do 40 evra više novca na mesečnom nivou, dok će starija zaduženja biti veća za 20 do 30 evra.

"Svi koji su se zadužili sa varijabilnom kamatnom stopom i vezani su za tromesečni Euribor mogu da očekuju povećanje rata s obzirom da je njegova vrednost na tromesečnom nivou ponovo u porastu i sada prelazi tri odsto. Svaki njegov rast utiče i na naše građane koji su zaduženi kod banaka", kaže prof. dr Musabegović za Kurir. 

On navodi da je jako teško prognozirati do kada će da Euribor da raste, ali čini mu se da se kriva inflacije polako smiruje. Posle rasta, međutim, tvrdi profesor, ona nikada ne kreće odmah da pada, već najpre bude u ravnoj liniji, pa tek posle izvesnog perioda kreće da pada.

"Potrošnja je poslednjih meseci značajno smanjena, što će naterati one koji su dizali cene da ih polako spuštaju. Problem je, međutim, što su cene podizane još od sirovine, pa dok se to odrazi na gotov proizvod, proći će dosta vremena", kaže profesor.

Sagovornik Kurira naglašava da ovaj vrlo kompleksan proces zavisi od globalnih kretanja. Jedan od ključnih faktora je rat u Ukrajini koji je uticao na porast cena energije i hrane i tek kada krene njihova stabilizacija moći ćemo da očekujemo i stabilniju inflaciju.

Glavnica sporije opada

Povećanje kamatne stope, ne utiče, međutim, samo na rast rate kredita, već menja i strukturu otplate i građanima se čini da glavnica sporije opada, a udeo ukupne kamate koja se plaća, raste. S druge strane, korisnici stambenih dugovoročnih kredita u evrima, imaju veći problem sa rastom kamatnih stopa, iako je Euribor ojačao manje nego Belibor. To znači, da se na kredite sa dužim rokom otplate, efekat povećanja kamatne stope značajno više oseti.

Ranije projekcije koje su ukazivale da će Euribor rasti i ove godine su se obistinile. Ekonomisti tvrde da se očekuje da će se stabilizovati tek 2024. godine.

Da podsetimo, u 2022. godinu centralne banke ušle su sa rekordno niskim referentnim kamatnim stopama. Ključna stopa Evropske centralne banke bila je nula, američkih Federalnih rezervi 0,25 odsto, a Narodne banke Srbije jedan odsto. Takođe, Euribor, kamatna stopa po kojoj velike banke pozajmljuju jedna drugoj evre, početkom godine bio je negativan.