Siva ekonomija u Srbiji raste: Upozorenje stručnjaka na nelegalni smeštaj na internetu

Platforme poput Bukinga same po sebi ne podstiču sivu ekonomiju, ali olakšavaju neregistrovanim izdavaocima smeštaja da oglašavaju svoje usluge, rekla je danas vodeća savetnica za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Mićić.

Mićić je rekla za Tanjug da i promocija putem društvenih mreža, poput Instagrama i Fejsbuka, nelegalnim stanodavcima olakšava oglašavanje.

Velika razlika u primanjima: Zašto je u Srbiji bolje biti domaći nego devizni penzioner?

Navala na placeve u Beogradu: Cene idu i do 5.000 evra po aru, jedna lokacija je hit

Takođe je navela da u Srbiji postoji centralni informacioni sistem eTurista, preko kojeg se podnose zahtevi za kategorizaciju objekata i dobija registracioni broj, ali da platforme trenutno nisu u obavezi da proveravaju da li su oglašivači deo tog sistema.

"Cilj je da se te platforme obavežu da mogu da se oglašavaju samo oni koji imaju registracioni broj, kako bismo znali da je svaki oglašeni smeštaj registrovan", rekla je Mićić.

Dodala je da zbog nepostojanja takve obaveze trenutno nije moguće precizno utvrditi broj neregistrovanih izdavalaca, jer oni koriste različite kanale za oglašavanje.

Prema njenim rečima, Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa tim problemom, navodeći da su i zemlje Evropske unije imale slične izazove, kao i da je Italija vodila sudske sporove protiv platformi Buking i Airbnb zbog neplaćenog PDV-a.

Mićić je podsetila da je Evropska unija donela uredbu kojom se platforme obavezuju da dozvole oglašavanje samo registrovanim izdavaocima i da omoguće razmenu podataka sa državom.

Na pitanje da li se očekuje veći broj nelegalno izdavanih smeštaja zbog geopolitičkih tenzija i očekivanog povećanja broja turista u Evropi, Mićić je ocenila da ekonomske okolnosti mogu biti dodatni motiv za ulazak u sivu zonu.

"Ukoliko se poveća broj turista, neki vlasnici stanova mogu da pokušaju da dodatno zarade i izbegnu plaćanje poreza tako što će nelegalno izdavati smeštaj", rekla je ona.

Objasnila je i da ako stanodavac ne plaća porez, cena smeštaja može biti "privlačnija" turistima.

Mićić je navela da su u okviru budućeg Programa za suzbijanje sive ekonomije za period od 2026. do 2030. godine predviđene mere na više nivoa.

Obavezno ga uzmite: Zašto je fiskalni račun važan za svakog kupca i od čega nas štiti?

Kako je objasnila, planirano je unapređenje regulatornog okvira kojim bi platforme bile obavezane da prihvataju samo registrovane izdavaoce i da razmenjuju podatke sa državnim organima.

Takođe je predviđeno uvođenje softvera za turističku inspekciju koji bi omogućio upoređivanje podataka iz eTuriste sa podacima sa platformi radi provere registracionih brojeva, kao i pojačan inspekcijski nadzor na terenu.

Odgovarajući na pitanje da li građani Srbije znaju koliko štete nanosi izdavanje objekata "na crno", ona je rekla da se svest građana o šteti sive ekonomije poslednjih godina povećava i da su svesniji da "siva zona nije prihvatljiva".

Dodala je da iskustva iz kampanja poput "Uzmi račun i pobedi" pokazuju da kombinacija edukacije i podsticaja može doprineti promeni ponašanja građana.

Učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Srbije u prethodnim godinama kretalo se oko 21 odsto, što znači da je nekoliko milijardi evra godišnje van institucionalnih tokova, pokazuju podaci NALED-a.

Incijativu za sistemsku borbu protiv sive ekonomije pokrenule su 2014. godine društveno odgovorne kompanije članice NALED-a, okupljene u okviru Saveza za fer konkurenciju.

Takođe, počela je priprema novog Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2030. sa pratećim Akcionim planom, a posebnu pažnju potrebno je usmeriti na sektore sa najvećim rizikom od sive ekonomije, kao što su onlajn trgovina, neprijavljeni rad, sezonska prodaja i siva zona u digitalnom okruženju.

Poreska mapa Evrope: Gde radnici najviše, a gde najmanje plaćaju porez?

Novi talas poskupljenja: Hrana u svetu ne staje sa rastom cena - ulja i meso prednjače