Šoškić: "Kurs dinara ostaće fiksan, tu nema nikakve diskusije"

Propast Alta banke mogla je da bude sprečena da je Narodna banka Srbije blagovremeno reagovala, ocenio je bivši guverner, profesor Ekonomskog fakulteta i predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić. 

Istakao je i da će troškove tog propusta posredno snositi građani. Naglašava da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara. Smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.

Šoškić o budućoj vlasti: Poslanici i članovi Vlade sa Studentske liste odlučivaće autonomno

Kandidatkinja Studentske liste najavila prvi potez nove vlasti: "Otvaranje dosijea mora biti apsolutni prioritet"

Šoškić je izjavio da su građani ti koji će, na različite načine, snositi posledice onoga što smatra propustima u kontroli poslovanja Alta banke.

"Svi mi, kao građani, platićemo ceh te korupcije koja se dešavala u Alta banci, te zloupotrebe javnih fondova, gde je ta banka prvo dobila dozvolu, a da nije smela da je dobije, odnosno ta grupacija je dobila dozvolu da preuzme jednu postojeću poslovnu banku", rekao je Šoškić, prenosi RTS.

Kako je objasnio, Zakon o bankama predviđa kriterijume koje moraju da ispune potencijalni vlasnici banaka, pre svega kada je reč o kredibilitetu, stručnosti i kapitalnoj sposobnosti.

"Nije normalno u bankarskom sistemu da menjačnice kupuju banke, dakle da finansijske institucije nižeg ranga kupuju finansijske institucije višeg ranga. Posebno je važno da se vodi računa o tome da u bankarski sektor mogu ući samo oni pojedinci i institucije koji mogu da dokažu kredibilitet, znanje i kapitalnu sposobnost", naveo je Šoškić.

Prema njegovoj oceni, već na početku je bilo jasno da grupacija koja je preuzela banku nije ispunjavala potrebne kriterijume.

"Očigledno je bilo na samom početku da ta grupacija ne ispunjava kriterijume za ulazak u bankarski sistem. Međutim, njima je dozvola za kupovinu kontrolnog paketa data", istakao je Šoškić.

Slučaj Alta banke otvara nova pitanja: Gde su stotine miliona evra i može li se ući u trag novcu?

"NBS je mogla da uvede pojačanu kontrolu"

Šoškić smatra da je Narodna banka Srbije imala zakonske mehanizme da spreči nastanak problema u Alta banci, ali da oni nisu adekvatno primenjeni. Kako je objasnio, centralna banka mogla je da uvede stalnu kontrolu poslovanja, obezbedi prisustvo svojih predstavnika na sednicama upravnog i izvršnog odbora, kao i da insistira na nezavisnijem radu interne revizije i službe za upravljanje rizicima.

Kao posebno zabrinjavajući podatak izdvojio je to što je, prema njegovim rečima, Alta banka u poslovnim knjigama prikazivala više od 20 odsto imovine u gotovini.

"To je bila apsolutno nedopustiva informacija za ignorisanje. Moralo se momentalno reagovati, prvo prekontrolisati da li je novac zaista tu, a onda i postaviti pitanje kompetentnosti upravljanja bankom, jer banka po pravilu ne sme da drži toliku količinu gotovog novca, jer to ukazuje na nekakvo abnormalno ponašanje“, naglasio je Šoškić.

Objasnio je da je NBS mogla da naloži da se gotovina položi na račun koji poslovna banka ima kod centralne banke, čime bi bilo omogućeno da se proveri i kontroliše stvarno stanje sredstava.

"To su sve vrlo ozbiljni propusti u funkcionisanju Narodne banke Srbije. Prvi koji bi trebalo da budu predmet istrage su svakako direktor Sektora kontrole banaka, a onda i najviše rukovodstvo u centralnoj banci, od čijih odluka zavisi da li će se postupati u ovakvim slučajevima ili ne“, rekao je Šoškić.

Narodna banka Srbije oduzela dozvolu menjačnici Alta Group i izrekla kaznu od 250 miliona

"Poštanska štedionica je likvidna, nema razloga za paniku"

Govoreći o Banci Poštanska štedionica, Šoškić je naglasio da se njeno poslovanje ne može porediti sa situacijom u Alta banci. Objasnio je da je osnovna razlika u vlasničkoj strukturi, jer je država vlasnik Poštanske štedionice i raspolaže mehanizmima kojima može da obezbedi dodatni kapital i likvidnost, ukoliko to bude potrebno.

"Prva stvar koju treba da imamo u vidu jeste da su Alta banka i Poštanska štedionica apsolutno različite. Jedno je mala banka privatnog vlasnika, a ovde je država vlasnik. Država može da dokapitalizuje banku, može da doda likvidnost ako je potrebno", objasnio je Šoškić.

Istakao je da trenutno nema potrebe za takvim merama, jer je Poštanska štedionica likvidna.

"Do toga neće doći. Situacija je stabilna. Nema potrebe za time, ali treba građanstvo da zna da i to može da se realizuje. Banka je likvidna, dakle Poštanska štedionica je likvidna. Aktivirani su instrumenti podrške likvidnosti. Nema razloga za bilo kakvu vrstu panike", poručio je Šoškić.

Naveo je i da činjenica da je država vlasnik banke predstavlja dodatni faktor sigurnosti.

"Država je vlasnik, pa samim tim na neki način i garant te institucije", rekao je Šoškić.

Šta se dešava sa dinarom i Poštanskom štedionicom? Oglasila se Narodna banka Srbije

"Kurs dinara ostaće fiksan, tu nema nikakve diskusije"

Ocenio je i da održavanje stabilnog kursa dinara ne predstavlja poseban izazov za monetarne vlasti, već da je pre svega reč o odluci o režimu deviznog kursa.

"Nikad nije bilo teško održati fiksni kurs. Održati fiksni kurs je uvek bilo lako. Samo što se u našoj javnosti promovisala neka potpuno netačna teza kako je održavanje fiksnog kursa naročita sposobnost. Ne, to je pitanje odluke", rekao je Šoškić.

Smatra da nema razloga da se kurs dinara menja i da bi eventualna destabilizacija ukazivala na neodgovarajuće postupanje nadležnih institucija.

"Fiksirati kurs je vrlo jednostavno i sada, ako dođe do bilo kakve destabilizacije kursa, to je samo dokaz da neko to namerno želi da uradi", ocenio je Šoškić.

Naglasio je da Studentska lista ne planira promenu postojećeg režima deviznog kursa.

"Studentska lista je vrlo jasna – kurs će biti fiksan i oko toga nema u ovom trenutku nikakve diskusije. Dakle, biće fiksan", poručio je Šoškić.

Prema njegovim rečima, Srbija raspolaže dovoljnim deviznim rezervama i instrumentima monetarne politike za očuvanje stabilnosti kursa.

"Deviznih rezervi ima. Postoje instrumenti monetarne politike kojima se može obezbediti i podržati fiksni kurs. Mi nismo nestabilna zemlja. Prema tome, devizni režim će ostati nepromenjen. Fiksni kurs je lako održavati, samo je pitanje opredeljenja", istakao je Šoškić.

"O NIS-u je trebalo pregovarati još 2022. godine"

Kada je reč o američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije, Šoškić je ocenio da je neophodno pronaći rešenje u dogovoru sa američkom administracijom, kako se ne bi ugrozilo poslovanje kompanije.

Objasnio je da Sjedinjene Američke Države koriste svoj uticaj na međunarodne platne tokove i finansijske institucije, što utiče i na kompanije koje posluju u Srbiji.

"To zahteva, pored ostalog, da se dogovori s američkom administracijom neki modalitet koji neće ugroziti poslovanje", rekao je Šoškić.

Prema njegovim rečima, cilj američkih sankcija je da se obezbedi povlačenje ruskog vlasništva iz NIS-a, zbog čega su više puta odobravani privremeni rokovi za pronalaženje rešenja. Šoškić smatra da je Srbija znatno ranije trebalo da započne razgovore sa ruskim partnerima o budućnosti NIS-a.

"Mi smo 2022. godine mogli jasno da vidimo da Zapad uvodi sankcije ruskim preduzećima na celoj teritoriji Evrope i mislim da je bilo osnova da mi takođe sa ruskim partnerima razgovaramo na tu temu, jer je NIS značajan privredni subjekt u Srbiji i ne treba da zbog međunarodne geopolitike ugrožavamo našu privredu", naglasio je Šoškić.

Šta će Srbija dobiti ako MOL preuzme ruski udeo u NIS-u? Stručnjaci za UNU ukazali na ključna pitanja

Pravo preče kupovine i direktni pregovori – nacionalizacija nije dobro rešenje

Šoškić je naveo da Srbija ima tri mogućnosti kada je reč o rešavanju pitanja ruskog vlasništva u NIS-u – korišćenje prava preče kupovine, direktne pregovore sa ruskim vlasnikom o delimičnom ili potpunom preuzimanju većinskog paketa akcija i nacionalizaciju.

"Ja lično mislim da pravo preče kupovine ima puno smisla, kao i direktni pregovori sa ruskom stranom, jer mislim da postoje vrlo jaki argumenti za bitno promenjene okolnosti poslovanja NIS-a u odnosu na one u kojima su se ruski partneri javili kao kupci i kasnije dominantni vlasnici“, rekao je Šoškić.

Ocenio je da promenjene geopolitičke i poslovne okolnosti predstavljaju osnov za otvaranje razgovora o vlasničkoj strukturi NIS-a.

Na pitanje da li bi nacionalizacija mogla da ugrozi snabdevanje Srbije ruskim gasom, Šoškić je naglasio da se ne zalaže za takav pristup.

Transakcija sa MOL-om daleko od gotove: Nikolić upozorava da Rusija i dalje može da blokira prodaju NIS-a

"Nacionalizacija je nešto što ja ne zagovaram. Ja sam to javno i rekao, mislim da to nije dobra stvar. To ne samo da je loša poruka prema ruskom partneru, to je generalno loša poruka prema stranim investitorima“, istakao je Šoškić.

Objasnio je da Srbija ne bi trebalo da stvara sliku zemlje koja pribegava drastičnim merama pre nego što iscrpi mogućnosti za dogovor.

"Mi ne treba da kreiramo imidž zemlje koja može tako da donese neke drastične odluke, a da nije prethodno pokušala druge mere koje imaju više smisla i više vode računa o tome da se proces tako odvija da druga strana ne bude nezadovoljna“, rekao je Šoškić.

Kritikovao je i dosadašnji pristup državnih organa rešavanju pitanja NIS-a, ocenjujući da Srbija nije bila dovoljno aktivna u traženju rešenja.

"Mi smo, čini mi se, barem od to malo informacija koje dolaze u javnost od tih državnih zvaničnika, uglavnom mogli da zaključimo da smo tu apsolutno negde sa strane, da čekamo da se nešto desi, da nismo proaktivni, da nismo otvorili to pitanje“, naveo je Šoškić.

Podsetio je da NIS posluje u Srbiji, da je država bila prodavac kompanije ruskom partneru i da je i dalje njen značajan suvlasnik.

"To je sve bilo, po mom mišljenju, potpuno dovoljno da se sa ruskim partnerom odavno, pre četiri i više godina, započnu pregovori o tome da se nađe neko rešenje koje neće biti loše za tog stranog partnera, ali neće biti loše ni za nas, odnosno da se mi kao zemlja izvučemo iz tog rizika i tog globalnog nadgornjavanja koje može da nam se, kao što se već dešava, obije o glavu“, ocenio je Šoškić.

"Srbija mora da obezbedi izbor u snabdevanju energentima"

Govoreći o pregovorima o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i ograničenjima koja predviđaju propisi Evropske unije, Šoškić je ocenio da Srbija treba da traži rešenje koje najviše odgovara njenim ekonomskim interesima.

Naveo je da evropske zemlje i dalje uvoze određene količine ruskih energenata, uključujući tečni prirodni gas, kao i da se trgovina ruskim energentima nastavlja i sa drugim delovima sveta.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da razvija alternativne pravce snabdevanja kako ne bi zavisila od jednog dobavljača.

"Srbija prosto mora da vodi računa o svojim interesima pre svega i to nastojanje da dođemo u poziciju da imamo izbora i da nas niko ne može ucenjivati, mislim da je ispravno polazište – da otvorimo alternative i mogućnosti, a da na kraju kupujemo od onoga od koga nam je to najpovoljnije“, rekao je Šoškić.

Naglasio je da je cena energenata jedan od ključnih faktora konkurentnosti domaće privrede.

"Cena energije utiče na cenu koštanja svega onoga što se proizvede u Srbiji i tesno je povezana sa ambicijom da postanemo konkurentnija privreda. Jedan aspekt je rast produktivnosti, a drugi aspekt mora da bude da inputi kao što je energija budu relativno povoljni da bi naša privreda mogla da postigne bolje rezultate na međunarodnom tržištu“, zaključio je Šoškić.

Struja u Evropi sve skuplja, prognoze zabrinjavajuće: Srbiju čeka neizvesna energetska zima

Nestašica prošla, visoke cene ostale: Zašto građani i dalje skupo plaćaju pelet?