Srbija gubi milione evra dnevno zbog skupe nafte: Profesor Lukić o "psihozi" na svetskom tržištu

Situacija na svetskom naftnom tržištu sve je složenija – cene rastu, snabdevanje je otežano, a geopolitičke tenzije dodatno pojačavaju neizvesnost. Blokada Ormuskog moreuza, slabljenje uticaja OPEK-a i odluka Rusije da obustavi tranzit kazahstanske nafte ka Nemačkoj, utiču na globalne tokove.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić objasnio je u Dnevniku RTS-a da je rast cene nafte posledica više faktora, pre svega isteka dvonedeljnog primirja i najava nastavka blokade Ormuskog moreuza.

Lukić ukazuje da su poremećaji u snabdevanju već vidljivi širom sveta – od Azije do Australije, gde pojedine privredne grane trpe ozbiljne posledice.

Skuplja nafta kosi poljoprivredu: Proizvođači pred izazovom, preti nam novi talas poskupljenja hrane

Sindikati jasni: Prosečna plata od 1.000 evra nije realna slika, većina živi od 80.000 dinara

"Sve to stvara izvesnu dodatnu psihozu na tržištu i ta psihoza ne pogoduje stanju na tržištu, podiže izuzetno tražnju i podiže i cene", naglašava Lukić.

Šta za Evropu znači gubitak kazahstanske nafte

Dodatni udar za Evropu mogla bi da bude obustava tranzita kazahstanske nafte ka Nemačkoj. Prema njegovim rečima, to bi značilo gubitak važnog izvora snabdevanja.

"I to je novi evropski šok koji može da izazove probleme za druge zemlje, jer ako Nemačka uđe u trku za naftom, ona će da pobedi druge zemlje sa onim što nudi", ističe profesor.

"Pokazalo da oni koji su snažni nisu toliko snažni kao što su mislili"
Govoreći o mogućim scenarijima, Lukić kaže da tržište šalje pomešane signale – dok fjučersi ukazuju na moguće smirivanje, dešavanja na terenu i dalje su neizvesna.

Biogoriva su "novo zlato": Rast potražnje budi poljoprivredne ekonomije

"I u ovom veku se pokazalo da oni koji su snažni nisu toliko snažni kao što su mislili i ne mogu onom brzinom da postignu uspeh kao što su nameravali, a sa druge strane da ovi slabiji nisu toliko nemoćni da mogu da pruže jak otpor", dodaje Lukić.

Razlozi za pesimističan scenario

Kao razloge za pesimističan scenario u kratkom roku navodi spor oporavak logistike, opasnost od podvodnih mina i neizvesnost oko stanja rafinerija.

"Tankeri se brzo kreću, pre svega. Prestanak sukoba nije prestanak prepreka u snabdevanju. Pomorska logistika zahteva nedelje da se ponovo uspostavi. Zatim, tu imamo podvodne mine, miniran moreuz. Svako deminiranje zahteva određeno vreme i tu može doći do žrtava. Određeni tankeri na kraju ipak mogu biti pogođeni. Sa svim tim, i sve to zajedno, naravno, ne uliva poverenje, uz rafinerije za koje ne znamo koliko su i kako oštećene kao treći razlog u zemljama Bliskog istoka, pa ne možemo da predvidimo da li će raditi punim kapacitetom", objašnjava Lukić.

Kriza na Bliskom istoku dramatično poskupljuje naftu: Srbija interveniše iz robnih rezervi da bi očuvala stabilnost

"Zjape" milioni barela koji ne mogu da se podmire

Poseban problem predstavlja pitanje kako nadomestiti količine nafte koje su prolazile kroz Ormuz.

"Kad sve presaberemo, videćemo da nam zjapi mnogo miliona barela koji ne mogu da se podmire i nema načina da se podmire", upozorava on.

Ko će ostati kratkih rukava

Na globalnom nivou, kako kaže, svet ide ka energetskoj neravnoteži.

"Idemo ka onoj situaciji u kojoj oni koji mogu da plate plaćaće veće cene, što znači da će njihovi stanovnici, građani, videti veću prazninu u svom novčaniku, ali neće videti toliku prazninu u životu, jer njihov život će se nastaviti. I oni, naravno, koji će ostati kratkih rukava i čiji život će se iz korena promeniti, i to je svet u nestašicama", ocenjuje Lukić.

NIS povećao uvoz sirove nafte, šta čeka vozače u Srbiji? Đedović Handanović najavila moguće nove mere

"Pregovori o NIS-u, za sada, idu u dobrom toku"

Kada je reč o Srbiji, profesor navodi da pregovori o NIS-u, za sada, idu u dobrom toku.

"Čini se da pregovori sa MOL-om, barem kada je reč o našoj državi, nemamo neke informacije o lošim tonovima koji vladaju. Očigledno da je MOL došao sa korektnom ponudom, da sa naše strane ne postoji neki specijalni, barem ne vidimo naznake tome, uslovi ili zahtevi koji nisu zadovoljeni od strane MOL-a", kaže profesor.

"Mi svakog dana u budžetu gubimo milione"

Ipak, državni budžet već oseća posledice krize. "Mi svakog dana u budžetu gubimo milione. Oko dva miliona po poslednjim podacima evra u budžetu nedostaje", ističe Lukić.

Dodaje da visina troškova direktno zavisi od cene nafte na svetskom tržištu.

"Naravno, te procene koliko mesečno mi izdvajamo iz budžeta zavise i od toga kolika je svetska cena nafte. Dakle, taj budžet nadomešćuje, odnosno to je proporcionalan izvozni, uvozni, ulazni input, a to je koliko košta nafta. Što nafta više košta i što se odričemo većeg dela akciza, to naravno ima veći trošak za nas. Dok je nafta bila do 100 dolara po barelu, mislim da je situacija bila daleko smirenija, ali kada pređe 100 dolara po barelu, onda morate raditi nove rekalkulacije kako izgleda odricanje od akcize i koliko možete da je se odreknete", objašnjava profesor.

Nedostatak kerozina u Evropi

U Evropi se, kako kaže, već oseća nedostatak pojedinih derivata, posebno kerozina.

Rešenje za NIS na pomolu: Vučić najavio ključni datum do kada se očekuje odluka

"Mi ne zavisimo toliko od njihove nafte, ali zavisimo od drugih proizvoda koji dolaze do nas. Kerozin je jedan od njih. Evropa je jako zavisna od kerozina i gasa, naravno, iz Persijskog zaliva. Oko 30 odsto potreba za kerozinom doprema se iz Persijskog zaliva, iz tih zemalja, i naravno, pojavljuju se sada problemi kod aviokompanija. Aviokompanije prvo ukidaju niskoprofitabilne letove. Pod velikim problemom biće low-cost kompanije koje se uvek nalaze na rubu prihoda i troškova", navodi Lukić za RTS.

Ima li alternativnih puteva

Govoreći o alternativnim pravcima snabdevanja, ističe da novi putevi postoje, ali su ograničeni.

"To su zemlje Latinske Amerike, Brazil, Argentina, nova nalazišta. Ono što je problem sa novim putevima jeste što ti novi putevi, čim su nove zemlje u pitanju, nisu oni stari putevi. Pojavio se, recimo, alternativni put dopremanja nafte koji je dosta ograničenog obima preko Panamskog kanala, ali ako znate da kroz Panamski kanal dnevno može da prođe oko 40 plovila, to je jako malo, i ne ona velika plovila koja nose milione barela kao što je to slučaj u Persijskom zalivu. To je nedovoljno i uska je propusna moć da nadomesti sve ono što je potrebno", zaključuje profesor Lukić.

Gde je u Evropi najskuplje gorivo? Tržište divlja, cena dizela u ovoj zemlji skočila skoro duplo

Šta će biti sa letovima kompanije Wizz Air ako cena goriva drastično poraste? Oglasili se hitno