Srbija među evropskim zemljama gde se najviše radi vikendom: Evo ko je na prvom mestu

Dok za većinu ljudi vikend predstavlja vreme za odmor, za milione radnika širom Evrope subota i nedelja su sasvim obični radni dani. Najnoviji podaci Evrostata pokazuju da čak 21,3 odsto zaposlenih u Evropi redovno radi vikendom, a u pojedinim državama taj procenat je daleko viši.

Najizraženiji primer je Grčka, gde čak 41 odsto zaposlenih i samozaposlenih radi subotom i nedeljom. Visok procenat beleže i Bosna i Hercegovina sa 33 odsto, kao i Malta, Kipar i Severna Makedonija, gde vikendom radi oko trećine zaposlenih.

Novo povećanje penzija na pomolu: Iz PIO fonda najavili promene do kraja godine

Hrvatska povećava takse za 115 odsto: Ove naknade će od 1. juna biti skuplje

Sa druge strane, sever i istok Evrope imaju znatno manji broj ljudi koji rade tokom vikenda. U Litvaniji vikendom radi svega četiri odsto zaposlenih, dok su Mađarska i Poljska među zemljama sa najnižim procentima oko sedam odsto.

Podaci pokazuju i veliku razliku između zaposlenih i vlasnika biznisa. Dok vikendom radi oko 18,5 odsto zaposlenih, među samozaposlenima i poslodavcima taj procenat skače na čak 46 odsto.

U Grčkoj je situacija posebno izražena gde čak tri četvrtine vlasnika firmi i preduzetnika radi vikendom. Na listi zemalja sa najvećim udelom ljudi koji rade subotom i nedeljom nalazi se i Srbija, koja zauzima deseto mesto sa 24,8 odsto radnika angažovanih tokom vikenda.

Ipak, rad vikendom ne znači automatski i duže ukupno radno vreme. Međutim, kada je reč o Grčkoj, statistika potvrđuje da njeni građani generalno rade više sati nego stanovnici drugih zemalja Evropske unije.

Nemačka privreda na staklenim nogama: Investitori se nadaju brzom kraju rata između SAD i Irana

Ko najviše radi?

Najveća verovatnoća da ćete raditi vikendom postoji ukoliko ste zaposleni u uslužnim delatnostima i prodaji. U tim sektorima gotovo polovina zaposlenih, čak 47,6 odsto, redovno radi subotom i nedeljom. Slična situacija je i u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, gde vikendom radi 47,2 odsto ljudi.

Čest vikend-rad prisutan je i među radnicima koji obavljaju fizičke poslovi i majstori gde gotovo svaki četvrti zaposleni nema slobodan vikend. Dok veliki broj Evropljana i dalje radi vikendom, pojedine države istovremeno eksperimentišu sa kraćom radnom nedeljom.

Jedan od najnovijih primera je Poljska, koja je tokom 2025. godine pokrenula pilot-projekat četvorodnevne radne nedelje.

Cilj eksperimenta je smanjenje radnog vremena sa 39 na 35 sati nedeljno, bez umanjenja plata. Zaposleni su mogli da biraju između više modela - kraćeg radnog dana, trodnevnog vikenda ili dodatnih slobodnih dana. U projektu učestvuje oko 5.000 zaposlenih na 90 javnih i privatnih radnih mesta, a rezultati će biti analizirani 2027. godine.

Kako bi poslodavcima olakšala prelazak na novi model rada, država je obezbedila subvencije koje dostižu i do 210.000 evra po kompaniji.

Slične modele prethodno su testirale i Velika Britanija, Nemačka, Portugal, Island, Francuska i Španija, što pokazuje da se deo Evrope sve više okreće ideji kraće radne nedelje i boljeg balansa između posla i privatnog života, prenosi Kamatica.

Prevremena otplata kredita: Kada se isplati, a kada je bolje uložiti u štednju ili investicije

Kako da ne budete prevareni: Sve što treba da znate o ugovoru o doživotnom izdržavanju