Srbija u vrhu Evrope po rastu: BDP skočio oko tri odsto u prva tri meseca 2026. godine

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prva tri meseca 2026. međugodišnje realno uvećan za oko tri odsto i za sada je to po Eurostatu najbolji rezultat u Evropi, navodi se u analizi Oceni privredne aktivnosti, objavljenoj u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) koji izdaju Ekonomski institut u Beogradu i Privredna komora Srbije (PKS).

Autori analize procenjuju da su tokom ovog perioda sa proizvodne strane ključni izvori rasta ostale usluge, neto porezi i trgovina, dok je u međugodišnjem padu građevinarstvo i industrija.

Država izdvaja još 300 miliona evra za stanove za mlade: Proširena garantna šema

Mali nakon posete MMF-a: Dobili smo podršku za reforme, Ekspo je naš glavni motor rasta

Navode i da je tokom marta registrovan snažan oporavak industrijske proizvodnje, koja je međugodišnje uvećana za 6,4 odsto, a unutar nje prerađivački sektor za 8,4 odsto, na koji je izrazito pozitivan efekat imala privremena normalizacija poslovanja pančevačke rafinerije nafte.

U martu je nastavljen rast i vrednosti spoljnotrgovinske razmene, odnosno robni izvoz je uvećan za 15,4 odsto, uvoz za 6,3 odsto, a deficit u robnoj razmeni smanjen je za 23,2 odsto.

U periodu januar - mart 2026. godine 84,5 odsto robnog uvoza pokriveno je izvozom , dok je lane to bilo 79,1 odsto.

U biltenu je objavljeno i da je u budžetu Srbije u prva tri meseca ostvaren deficit od 97,9 milijardi dinara, što je za 80,3 milijardi bolji rezultat od plana za ovaj period godine.

Podseća se i da je Srbija prema evidenciji Evrostata početkom 2026. ostala u evropskom vrhu i prema međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo i da je izuzetna međugodišnja ekspanzija realnog prometa u maloprodaji u martu proizvod je baznog efekta lanjske unutrašnje političke destabilizacije i bojkota nekih velikih trgovinskih lanaca.

Dodaje se i da se inflacija kreće u okvirima cilja NBS, na nivou nižem od tri odsto, a rast međugodišnje inflacije u martu je isključivo rezultat povećanja nebazne inflacije, što je bilo i očekivano imajući u vidu da su prestala da važe ograničenja marži u trgovini robom široke potrošnje.

Autori analize ističu i da će 8u narednom periodu poseban izazov predstavljati kretanje cena energije, imajući u vidu krizu na svetskom tržištu izazvanu smanjenjem ponude nafte i naftnih derivata usled rata u Persijskom zalivu.

Žene štede više od muškaraca? Istraživanje ruši stare finansijske stereotipe u Srbiji

Bez velikih provizija i čekanja: Kako SEPA sistem drastično smanjuje troškove za plaćanje u evrima