Stiže velika promena za kupce u Srbiji: Od 2027. plaćaćemo kauciju za flaše i limenke, evo kako će se novac dobijati nazad

Kupovina pića mogla bi od 2027. da bude skuplja za 10 do 15 dinara, ali će građani taj novac moći da dobiju nazad kada vrate praznu ambalažu. Tako bi trebalo da funkcioniše novi depozitno-refundni sistem koji priprema Ministarstvo zaštite životne sredine, sa ciljem da poveća reciklažu PET boca, limenki i staklene ambalaže.

Predsednica Alijanse za cirkularna pakovanja Jelena Petljanski objašnjava za Biznis.rs da će se prilikom kupovine pića plaćati depozit od 10 dinara za manju, odnosno 15 dinara za veću ambalažu. Kada građani praznu bocu ili limenku vrate u prodavnicu ili na automat za prikupljanje ambalaže, novac će im biti u potpunosti vraćen.

Kina uzvratila SAD: Uvela kontramere protiv novih američkih restrikcija

Gde u Srbiji može da se živi i sa nižim mesečnim primanjima? Ovih sedam gradova spada u idealne

Trgovci će biti zaduženi za prijem ambalaže i isplatu depozita, dok će proizvođači finansirati funkcionisanje sistema kroz posebne naknade. Celim procesom upravljaće posebna neprofitna depozitna organizacija, koja će koordinisati logistiku, pratiti tokove ambalaže i obezbediti transparentnost sistema.

Petljanski ističe da država neće finansirati sistem, već će imati ulogu regulatora koji će uspostaviti zakonski okvir i kontrolisati njegovu primenu.

Prvo PET boce i limenke

Početak primene najavljen je za 2027. godinu, ali potrebne zakonske izmene još nisu usvojene.

Prema procenama struke, najrealnije je da se sistem uvodi postepeno. U prvoj fazi obuhvatio bi PET boce i limenke, dok bi kasnije bio proširen i na staklenu i višeslojnu kartonsku ambalažu.

Cene kuća u Srbiji skočile za skoro 20 odsto: Evo gde su najskuplje, a gde su najviše poskupele

Zašto se uvodi novi sistem?

U Srbiji trenutno postoji samo dobrovoljni sistem povratne naknade za deo staklene ambalaže, ali ne postoji jedinstven nacionalni model koji obuhvata i PET boce i limenke.

Dosadašnji sistem reciklaže nije dao očekivane rezultate. Srbija danas reciklira svega 15,45 odsto komunalnog otpada, dok je prosek Evropske unije oko 49 odsto. Organizovan sistem reciklaže dostupan je za svega 28 odsto građana, dok značajan deo otpada završava na divljim deponijama ili u prirodi.

Iskustva evropskih zemalja pokazuju da depozitni sistemi omogućavaju prikupljanje više od 90 odsto ambalaže, zbog čega stručnjaci smatraju da je njihovo uvođenje neophodno.

Novi zahtevi Evropske unije

Srbija je preuzela obavezu da do 2030. godine dostigne evropske ciljeve reciklaže ambalaže, a domaća privreda moraće da se prilagodi i novim pravilima EU, koja propisuju veći udeo recikliranog materijala u ambalaži.

Petljanski ocenjuje da reciklaža više nije samo pitanje zaštite životne sredine, već i konkurentnosti domaće privrede i očuvanja izvoza.

Cene i dalje rastu, ali sporije: Šta pad inflacije znači za novčanik građana Srbije?

Kome je Srbija najviše dužna? Objavljeni podaci javnog duga za jun