U Budvi završen regionalni samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava

Regionalni Samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava završen je danas u Budvi finalnom sesijom "Odgovorna fiskalna politika - preduslov unapređenja stabilnosti”, na kojoj su prvi ljudi u resorima finansija Vlada regiona govorili o uticaju globalnih kretanja na javne finansije u regionu.

Ministar finansija Crne Gore Novica Vuković kazao je da su zemlje regiona Zapadnog Balkana pokazale snažnu otpornost, a Crna Gora se u tom delu, kako kaže, izdvojila, sačuvala makroekonomski okvir, i imala 6 % stopu rasta na kraju 2023, na šta su uticali spovođenje odgovornih fiskalnih politika, a i rezultati projekta Evropa sad 1 su postigli efekte 2022 i 2023. 

On je kazao da crnogorska ekonomija beleži neto snažan rast poslednjih godina, te da je bankarski sektor tokom 2023. bio stabilan, profitabilan, visoko likvidan i dobro kapitalizovan.  

Dodao je da je Vlada spovodila neohodne reforme u fiskalnoj politici kako bi dinamizirala dalji privredeni rast, gde je u osnovi svih poreskih reformi bilo proširenje poreske baze.

"Crna Gora je opredeljena prema jačanju regionalne saradnje, imamo izuzetne dobrosusedske odnose sa svim zemljama Zapadnog Balkana", kazao je Vuković.

Vučić na Sajmu privrede u Mostaru: Nadam se da ćemo imati više iskrenosti u regionu u budućnosti

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović podsetio je da je Crna Gora dramatično smanjila inflaciju, da je javni dug smanjila sa 88 na 65, smanjila tekući deficit, održala nivo kapitalnih ulaganja na 6 procenata, održala visok nivo direktnih stranih investicija na 12 do 13 odsto BDP-a i povećala učešće radne snage u ukupno radnom aktivnom stanovništu.

Dušan Vujović, član predsedništva Saveza ekonomista Srbije govorio je o upravljanju fiskalnim i drugim kizama, i pomenuo da tokom kriza uvek postoje socijalni pritisci na plate i penzije, gde politika nije dobra u odgovoru na te pritiske, jer popušta i nema kredibilne odgovore. 

Vučić: Plan rasta za Zapadni Balkan će nam omogućiti bližu saradnju unutar regiona i sa EU

"Zato je bitno održati dinamiku rasta, jer ako povećavate dohotke na račun deficita slabite svoju poziciju za budućnost", kazao je on
Podsetio je na izazove kakav je bio Covid i rat u Ukrajnii, a kao novi mogući izazov,  pomenuo je veštačku inteligenciju. 

Tokom finalne sesije, bilo je reči o značaju poštovanja fiskalnih pravila – i tome da li je potrebno rigidnije postavljanje, kao i o tome kako se upravlja javnim investicijama, konkretno o selekciji projekata na osnovu studija izvodljivosti, o transparentnosi i pozitivnom efektu na ukupnu ekonomsku aktivnost.

Hil: Uspeh regiona zavisi od međusobne saradnje, Otvoreni Balkan je važan