Visoke temperature srozavaju ekonomiju: Koliko će suše i toplotni talasi uticati na ekonomsko stanje Srbije?

Suša, požari i istorijski nizak vodostaj Dunava obeležili su avgust u Srbiji, a posledice se već osećaju u poljoprivredi, energetici i transportu. 

U Evropi se procenjuje da bi samo ovogodišnje ekstremne vrućine mogle da obore BDP Evropske unije za oko 180 milijardi evra. 

Evropa plaća visoku cenu vremenskih nepogoda: Klimatski ekstremi opterećuju javne finansije

Narodna banka Srbije objavila izveštaj: Međugodišnja ukupna inflacija u julu 1, 9 odsto

Koliko će ovakve temperature koštati srpsku privredu i ekonomiju?

Požari koji se poslednjih nedelja šire suvim predelima, njive kojima nedostaje vlaga i reke koje se povlače ostavili su posledice na poljoprivredu i rečni saobraćaj. Ipak, stručnjaci smatraju da domaća privreda zasad nije ozbiljno ugrožena i da je poljoprivredna godina, uprkos vremenskim neprilikama, još relativno dobra.

"Mi ove godine ipak nećemo imati neki drastični udar na našu privredu u smislu da će doći do usporavanja stope rasta, odnosno da će one biti na nižem nivou nego što se to inicijalno očekivalo. Centralna negde projekcija je da bude 2,8 posto rast ove godine, ali moguće je čak i da se desi revzija ove godine, zbog vrlo dobrog rezultata u prvom polugodištu, kada je u proseku rast bio 3,5 posto. Međutim svakako da ima uticaja, ne samo kada je u pitanju poljoprivreda, ne samo kada je u pitanju energetika, pa i logistika, ali u tom delu rečnog transporta", rekao je za UNU Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. 

Suša i nizak vodostaj Srbiji su doneli probleme pre svega u proizvodnji struje, uvozu naftnih derivata i uglja, ali i u izvozu žitarica. Posledice se vide i na njivama- posebno na kukuruzu, čiji bi prinos, prema procenama, mogao da bude manji za 30-40 odsto.

"Te posledice će biti drastične. U nekim područjima, govore mi kolege, od Kikinde do mađarske granice gotovo da neće imati potrebe da se vrši žetva kukuruza, jer je toliko loša situacija da neće moći pokriti troškove kombajniranja. Slična situacija je u pojedinim delovima i u centralnoj Srbiji", ističe za UNU agroekonomista Miladin Ševarlić. 

Ipak, ekonomisti smatraju da je još rano za procenu štete i da će mnogo šta zavisiti od toga kakva će biti konačna žetva i kako će se suša odraziti na cene hrane i ostatak privrede. 

Ono što je već sada jasno, kažu stručnjaci, jeste to da ovakva leta traže promenu načina na koji proizvodimo. To podrazumeva više navodnjavanja i ulaganja u energetiku i transport, kako bi privreda bila spremnija za sve veće vremenske ekstreme.

El Ninjo izazvao sušu i stvorio probleme za svetsku trgovinu: Panamski kanal smanjuje broj prolazaka brodova

Crni alarm za poljoprivredu: Suša guta 180 milijardi evra, od Holandije do Balkana rod prepolovljen