Vreme ne ide na ruku poljoprivrednicima: Pšenice ima, ali najveći problem njen kvalitet

Setva je završena, a poljoprivredna sezona ocenjena je kao jedna od najtežih u poslednjih deset godina. Sertifikovano seme zasejano je na svega 350.000 hektara u ovoj setvi pšenice. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da nećemo imati problem sa prinosom pšenice, već sa njenim kvalitetom, jer su poljoprivrednici koristili "tavansko seme", zbog čega će i pekarski proizvodi biti upitnog kvaliteta.

Vremenski uslovi zadaju glavobolju ratarima jer nema snega, koji je neophodan pšenici. Poljoprivrednike dodatno muče i neizvesne cene na tržištu.

Nastavljaju se blokade poljoprivrednika u Francuskoj: Obustavljen saobraćaj, ministarka najavila dolazak

Važne informacije za poljoprivrednike: Velike promene u podsticajima za stočare

 Galetin navodi da bi pšenici najviše odgovarao snežni pokrivač, jer bi je štitio od niskih temperatura i obezbedio dovoljnu količinu vlage.

"Polovina površina zasejana je nesertifikovanim semenom, što će se odraziti na prinos, ali što je još važnije, na kvalitet pšenice. Nećemo imati problem sa zadovoljenjem domaćih potreba, jer je pšenica zasejana na oko 620.000 hektara i, u normalnim okolnostima, imaćemo čak i dvostruko veći prinos", kaže Galetin.

Žrtvovanje zemljišta i kvaliteta

Prema njegovim rečima, otvara se pitanje odnosa prema zemljišnom resursu, jer se korišćenjem nesertifikovanog semena postiže od 10 do 15 odsto manji prinos, žrtvuju se površine, a kvalitet je slabiji, upitan i često ne zadovoljava kriterijume za ljudsku ishranu.

"Genetičari rade na tome da imamo što više sorti, trenutno ih je oko 70, koje su otpornije na različite klimatske uslove. Ipak, borimo se sa elementarnim problemom: da seje­mo sertifikovano seme, a ne ’tavansku’ pšenicu. Neracionalno i neodgovorno koristimo oko 300.000 hektara zemljišta", napominje Galetin za RTS.

Država daje 1,5 miliona dinara pomoći: Evo ko može da se prijavi, rok je do kraja decembra

Na pitanje da li će doći do poskupljenja u pekarskoj industriji, Galetin kaže da to ne očekuje, ali upozorava da pšenica sve više konkuriše kukuruzu kao komponenta stočne hrane, umesto da se koristi za ljudsku ishranu.

"Odgovor je jednostavan: puna primena agrotehnike i korišćenje sertifikovanog semena pšenice. Poražavajuće je da u 21. veku koristimo metode naših predaka i sejemo tavansko seme. Otvara se i pitanje kapaciteta domaćih semenskih kuća: da li su poljoprivrednici bili prinuđeni da koriste nesertifikovano seme", ističe Galetin.