Cene struje u Evropi vrtoglavo rastu: Stručnjaci za UNU otkrivaju da li poskupljenje preti i Srbiji

Evropa ulazi u zimu sa visokim cenama električne energije, koje na pojedinim berzama prelaze 300 evra po megavat-satu. Povećana potrošnja, problemi u proizvodnji i potreba za uvozom dodatno opterećuju energetsko tržište. 

Gde je u toj računici Srbija?

Šta će Srbija dobiti ako MOL preuzme ruski udeo u NIS-u? Stručnjaci za UNU ukazali na ključna pitanja

Nestašica prošla, visoke cene ostale: Zašto građani i dalje skupo plaćaju pelet?

Koliko bi skupa struja na evropskom tržištu mogla da utiče na naše građane i privredu?

Povećana potrošnja električne energije tokom grejne sezone, uz neizvesnost u proizvodnji, ponovo otvara pitanje stabilnosti snabdevanja i kretanja cena struje kako na evropskom, tako i na domaćem tržištu. 

Na rast cena utiče više faktora, a stručnjaci kao jedan od ključnih izdvajaju nepovoljnu hidrološku situaciju, dok dodatni pritisak stvara i smanjenje proizvodnje.

„To je ta takozvana savršena oluja koja je dovela do porasta cena, tog cenovnog skoka u trećem kvartalu, i koji se, vidimo nastavlja u četvrtom kvartalu. I najsvežije vesti su, danas i sutra su cene otišle i preko 350 evra. Recimo, cena na aukciji za danas, za sutra, u Mađarskoj cena je prešla taj neki novi psihološki prag od 400 evra po mega-satu. U Srbiji je ta cena na nivou od oko 370 evra po megavat-satu“, objašnjava za UNU izvršni direktor Srpske berze električne energije SEPEKS Miloš Mladenović.

Skupa struja dodatno opterećuje i domaću privredu. Rast troškova proizvodnje direktno utiče na konkurentnost kompanija.

Pred Srbijom energetska zima puna neizvesnosti: UNA proverava da li će snabdevanje biti stabilno i kakve cene očekujemo

„Sve to utiče na porast troškova proizvodnje. I to na neki način dvojako utiče na nas. Prvo kroz to što se i kod nas povećavaju troškovi proizvodnje, a opet, sa druge strane, utiče i preko ambijenta u Evropi, koje je naše najznačanije izvozno tržište. I ukoliko tamo, zbog pada konkurentnosti, rasta troškova proizvodnje, uspori dodatno privreda, onda bude manja tražnja za uvozom, posebno iz zemalja regiona Zapadnog Balkana“, ističe za UNU Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. 

Zbog toga je, objašnjavaju stručnjaci, važno da Srbija jača sopstvene proizvodne kapacitete i obezbedi stabilno snabdevanje.

„Naša elektroenergetika se tradicionalno oslanjala na ugalj i mi imamo malo taj sentiment ka uglju, koji je veoma važan. Pored uglja, naravo istu tu svrhu imaju nuklearne elektrane, gasne elektrane. Takođe, mi imamo i hidroelektrane koje daju otprilike 30 odsto u našem energetskom miksu“, navodi Mladenović. 

Koliko će se kretanja na evropskom tržištu odraziti na cenu i sigurnost snabdevanja strujom u Srbiji, zavisiće, kažu naši sagovornici, pre svega od domaće proizvodnje i potrebe za uvozom. 

Zato je, osim praćenja cena na berzama, za Srbiju ključno pitanje kako da obezbedi dovoljno električne energije iz sopstvenih izvora i dugoročno stabilan energetski sistem.

Narodna banka se oglasila o platnom prometu u Srbiji: Sve transakcije odvijaju se bez zastoja i poteškoća

Nafta ne stiže u Rafineriju Pančevo već nekoliko dana: JANAF obustavio transport nakon havarije