Cenovni šok na kontinentu: Na jednom kraju Evrope cena struje 20 evra, na drugom 272 - evo zašto su razlike ovolike

Evropa ima zajedničko tržište električne energije, ali to nikako ne znači da ima i zajedničku cenu struje. Koliko razlike mogu da budu dramatične pokazuje jedan dan na evropskim berzama.

Dok je megavat-sat električne energije na severu Švedske koštao manje od 20 evra, na Siciliji je njegova cena istovremeno bila gotovo 272 evra. Razlika - čak 13,7 puta.

Nove cene grejanja u Beogradu: JKP "Beogradske elektrane" najavile izmene od 1. oktobra

Koliko struje trošite svakog sata? Uskoro ćete moći da proverite na jednom mestu

Kako izgleda prosečna cena u Evropi

Podaci sa evropskog day-ahead tržišta za 21. septembar na portalu Wattic pokazuju da je prosečna veleprodajna cena u švedskoj zoni SE2 iznosila svega 19,8 evra po megavat-satu. Na potpuno drugom kraju cenovnika našla se Sicilija sa 271,9 evra. Između njih nalazila se gotovo čitava Evropa.

U Finskoj je prosečna cena bila oko 40,9 evra, u Nemačkoj 96,6, Poljskoj 100,3, Francuskoj 142,3, Hrvatskoj 155,9, Grčkoj 179,8, a u Rumuniji 181,9 evra po megavat-satu. Srbija se istog dana našla na 147,7 evra po megavat-satu.

Kako onda tržište može da bude zajedničko, a razlika u ceni gotovo četrnaestostruka?

Problem nije samo koliko struje Evropa proizvodi

Odgovor se velikim delom nalazi u mreži.

Evropska tržišta električne energije međusobno su povezana. Ideja je jednostavna: kada u jednom delu kontinenta postoji višak jeftinije električne energije, ona može da se proda i transportuje prema području gde je struja skuplja.

U teoriji, takva trgovina približava cene. Ipak, u praksi postoji fizičko ograničenje - električnu energiju treba nekako preneti.

Evropa uvozi gotovo isto nafte, ali je plaća mnogo više: Vrednost skočila više od 50 odsto

Dalekovodi i interkonektori imaju ograničene kapacitete. Kada se oni popune, dodatna količina jeftine energije više ne može jednostavno da se prebaci u područje u kojem je tražnja velika. Tada nastaje zagušenje, a cene počinju da se razdvajaju. Upravo zbog toga Švedska predstavlja zanimljiv primer. Sama zemlja podeljena je na četiri cenovne zone.

Na severu proizvodi više električne energije nego što troši, dok je na jugu situacija drugačija. Kada kapacitet mreže za prenos struje sa severa prema jugu postane ograničenje, cena može biti različita čak i unutar iste države.

Zato tog 21. septembra ni Švedska nije imala jednu cenu: severna zona SE2 bila je na 19,8 evra po megavat-satu, dok je južna SE4 bila na oko 68 evra.

Sicilija na potpuno drugom kraju Evrope

Na Siciliji je slika bila sasvim drugačija.

Prosečna cena od 271,9 evra po megavat-satu bila je najviša među posmatranim evropskim cenovnim područjima tog dana.

Tri sistema grejanja, tri potpuno različite računice: Koliko košta sezona za kuću od 100 kvadrata

Razlike nisu posledica jednog jedinog faktora. Na cenu utiču lokalna proizvodnja i potrošnja, dostupnost elektrana, proizvodnja iz vetra i sunca, cena goriva, vremenske prilike, ali i mogućnost da se električna energija uveze iz drugih područja.

Kada je jeftine energije negde mnogo, a nema dovoljno mrežnog kapaciteta da ona stigne tamo gde je skupa, zajedničko tržište nailazi na fizičke granice infrastrukture.

Evropska agencija ACER već upozorava da fizička uska grla u elektroenergetskoj mreži i dalje ograničavaju dodatnu trgovinu između pojedinih evropskih zona.

Prema njenim analizama, trajno velike razlike u cenama između područja mogu upravo da budu signal da je potrebno povećati prekogranične kapacitete.

Evropa ima više od 11 miliona kilometara mreže, ali treba joj još

Evropska komisija procenjuje da elektroenergetske mreže širom EU već imaju više od 11 miliona kilometara.

Ipak, elektrifikacija privrede, sve veća proizvodnja iz obnovljivih izvora i novi veliki potrošači stvaraju pritisak koji postojeća infrastruktura sve teže prati.

Problem budućeg evropskog energetskog sistema zato nije samo pitanje koliko će vetroparkova, solarnih elektrana ili nuklearnih postrojenja biti izgrađeno.

Jednako važno pitanje glasi - može li proizvedena električna energija da stigne tamo gde je potrebna?

ACER procenjuje da je samo tokom 2024. evropsko tržište moglo da ostvari dodatnu ekonomsku korist od oko 580 miliona evra da je u centralnom delu EU bilo omogućeno više prekogranične trgovine u skladu sa propisanim ciljevima.

Drugim rečima, proizvesti jeftinu struju nije dovoljno ako ona ostane "zarobljena" tamo gde je proizvedena.

Nada u dogovor SAD i Irana: Cena nafte Brent pala ispod 99 dolara po barelu

Sličan paradoks postoji i preko Atlantika

Zanimljivo je da evropski problem nije jedinstven. Velike regionalne razlike postoje i u Sjedinjenim Američkim Državama, mada tamo govorimo o maloprodajnim cenama za domaćinstva, pa brojke nisu direktno uporedive sa evropskim berzanskim cenama.

Prema podacima za 2026, prosečna cena za domaćinstva na Havajima dostizala je oko 52,7 centi po kilovat-satu, dok je u Nevadi bila oko 13,1 cent. To je razlika od približno četiri puta.

Upravo taj primer pokazuje zašto prosečna cena za čitavu državu ili kontinent ponekad može da sakrije više nego što otkriva. I Evropa ima zajedničko tržište.

Ipak, kada se pogleda računica od 19,8 evra na severu Švedske do 271,9 evra na Siciliji, postaje jasno da tržište može biti zajedničko samo onoliko koliko je povezana mreža kroz koju električna energija mora fizički da prođe, prenosi Telegraf Biznis.

Struja nije problem, ali jedan energent jeste: Stručnjaci upozoravaju šta Srbiju čeka tokom zime

Država razmatra da pusti evrodizel iz rezervi: U oktobru se očekuje rekordna potrošnja