Crne prognoze premijera Irske: Šok koji sledi biće najgori u istoriji

Irski premijer Mihal Martin upozorio je da je naftni šok izazvan američko-izraelskim napadom na Iran "verovatno najgori u istoriji". 

Izrazio je duboku zabrinutost zbog uticaja na snabdevanje i inflaciju u globalnoj ekonomiji i najavio da će vlada neprestano savetovati o štednji energije i pozivati građane na što racionalniju potrošnju.

Sukob na Bliskom istoku nastavlja da remeti energetska tržišta: Cene nafte idu ka rekordnom rastu

Prva značajna isporuka od Trampove blokade: Ruski tanker uplovio u kubansku luku Matanzas

Govoreći u Varšavi uz poljskog premijera Donalda Tuska, Martin je situaciju ocenio vrlo ozbiljnom.

"Ovo je vrlo ozbiljno, a šok u snabdevanju verovatno je najgori dosad, čak i teži od onoga 1970-ih. Pogađa nas na dva fronta: kroz inflaciju i njene učinke te kroz posledice za lance snabdevanja", rekao je Martin.

Irski premijer posebno je istakao zabrinutost zbog širih ekonomskih posledica rata. 

"Što se tiče ekonomskih učinaka, zabrinuti smo... Svesni smo da bi ovo moglo da potraje i niko nije siguran što nas čeka, zato moramo biti oprezni s intervencijama", kazao je.

"Ipak, vrlo smo zabrinuti zbog sekundarnih učinaka na ekonomiju i zato apelujemo da se rat zaustavi. Posledice su strašne - pre svega, rat uzrokuje previše smrti, razaranja i ranjavanja, ali uz to stvara i ogromne ekonomske poremećaje širom sveta s vrlo ozbiljnim posledicama za egzistenciju ljudi, što nas zabrinjava", zaključio je Martin.

Hegset upozorio da su naredni dani ključni: "Ako odbiju uslove, nastavljamo napade većim intenzitetom"

Poljski premijer Donald Tusk opisao je situaciju kao "vanrednu" i spomenuo je potez svoje vlade da, između ostalih mera kao odgovor na krizu, ograniči cene goriva.

Šta se dogodilo 1970-ih?

Trenutna situacija na Bliskom istoku i nagli rast cena nafte podsećaju na dve naftne krize iz 1973. i 1979. godine, kada su arapske zemlje smanjile snabdevanje, a cene energenata snažno porasle, što je nateralo mnoge zapadne zemlje na štednju. Nemačka je tada, na primer, uvela četiri nedelje bez automobila.

Suočeni smo s "najvećom pretnjom energetskoj bezbednosti u istoriji čovečanstva", izjavio je početkom nedelje Fatih Birol, direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA), u australijskom Nacionalnom pres klubu. On smatra da je kriza na Bliskom istoku teža od naftnih šokova iz 1973. i 1979. zajedno.

"Tada je nedostajalo oko pet miliona barela nafte dnevno. Danas je reč o jedanaest miliona barela dnevno, što je više nego tokom oba velika naftna šoka zajedno", rekao je Birol. 

Situaciju na tržištu gasa ocenjuje jednako sumornom i ističe da se, u poređenju sa stanjem nakon ruskog napada na Ukrajinu 2022. godine, količina gasa koja nedostaje na svetskom nivou udvostručila.

Sedamdesetih godina prošlog veka smanjena ponuda dovela je do rasta cena nafte, a time i ostalih dobara, što je na kraju izazvalo inflaciju. Istovremeno su industrijska proizvodnja i privredni rast u razvijenim zemljama pali.

Teheran se ruga Vašingtonu: Amerika poražena, sada kontrolišemo i svetske tokove gasa

Tramp odbrusio saveznicima: Idite u Ormuski moreuz i sami uzmite naftu, SAD vam više neće pomagati