Farma mleka iz BiH proizvodi struju iz organskog otpada

Visokotehnološka farma mleka među prvima je u BiH koja pretvara biogas iz životinjskih fekalija i silaže u električnu energiju, jer ima za cilj da postane samostalna u vreme kada visoke cene energije predstavljaju rizik za poljoprivredni sektor koji zavisi od subvencija, piše britanska agencija Rojters.

Projekat na farmi Spreča, na severu balkanske zemlje bogate ugljem, u skladu je sa naporima vlasti da postepeno prebaci proizvodnju energije na obnovljive izvore.

Farma je u stanju da proizvede više struje za sat vremena nego što prosečno domaćinstvo potroši za mesec dana. Proizvodnja energije počela je u septembru, radi na 50%-60% kapaciteta zbog regulatornih zahteva, ali će moći da proizvodi 600 kilovata po satu, kada bude u potpunosti operativna.

Dolazi u vreme kada su cene đubriva, hrane i energije skočile nakon ruske invazije na Ukrajinu, navodi Rojters.

"Ideja da se mešavina kravljeg i kokošijeg izmeta, kukuruzne silaže i drugog organskog otpada koji se nalazi na farmi pretvori u biogas rodila se pre skoro deceniju", rekao je direktor farme Said Karić.

To je prvi takav projekat u Federaciji BiH, kažu Karić i vođa projekta Mirsad Tursunović.

“Predviđeno je da se okrune postojeći procesi na farmi”, rekao je Karić na farmi u vlasništvu sarajevske mlečne industrije Milkos, koja se prostire na 800 hektara vlastite i zakupljene zemlje i ima kapacitet za 2.000 visokoprinosnih grla.

Šemu na farmi, koja već koristi automatizaciju i visokotehnološke mašine, podržava vlada i finansira je Sarajevo Milkos.

"Ovo je korak ka usklađivanju sa evropskim standardima i predstavlja ekonomski model koji se može razviti za povećanje ekonomičnosti poslovanja, imajući u vidu da je primarna poljoprivredna proizvodnja niska zarada", dodao je Karić.

BiH, u kojoj proizvodnja energije čini oko 20% njenog BDP-a, jedini je balkanski izvoznik električne energije, sa oko 60% proizvodnje iz elektrana na ugalj, a ostatak uglavnom iz hidroenergije.

Njene dve regije, Federacija BiH i Republika Srpska, obavezale su se da će povećati udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora do 2030. godine, ali je energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini usporila te planove.

Toplotna energija nastala tokom fermentacije biogasa takođe se koristi za grejanje nekih privrednih objekata.

"Naš dugoročni plan je izgradnja plastenika koji bi se takođe grejali na ovu toplotnu energiju", rekao je Karić.