Kako je odluka OPEK-a podelila svet: Bajdena razbesneli, Putinu se dopada

Nakon što su zemlje OPEK+ dogovorile smanjenje zajedničke proizvodnje nafte, dve svetske velesile ne prestaju da razmenjuju razočarenja i podršku ovoj odluci.

Amerikanci naljutila odluka OPEK+

Američki predsednik Džo Bajden kaže da će SAD preispitati svoje odnose sa Saudijskom Arabijom, kao prvi odgovor na ovu odluku. To je potvrdio i portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.

Pre njega je i demokratski senator Bob Menedez pozvao za zamrzavanje saradnje sa Saudijskom Arabijom, posebno u delu koja bi bliskoistočnim partnerima teško pala - prodaja američkog oružja toj zemlji.

Predsednik Džo Bajden je ranije ove godine posetio Saudijsku Arabiju s ciljem da ubedi zvanični Rijad da poveća proizvodnju nafte kako bi Amerikancima obezbedio niže cene na pumpama uoči izbora na sredini mandata u novembru.

Ali, to nije sve. Nakon što su zemlje OPEK+ donele odluku o smanjenu proizvodnje nafte, američki predsednik je odmah pozvao administraciju i Kongres da se iznađu nači, da se poveća proizvodnja nafte u SAD-u i na taj način smanji kontrola OPEK+ nad cenama energenata.

Putin: Ovo je u cilju stabilizacije tržišta

Sa druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin, koji se danas u Moskvi susreo sa presednikom UAE Mohamedom Bin Zjedom al Nahjanom, čini se da je zadovoljan ovom odlukom.

Putin, čiji je gost u Moskvu doputovao iz Beograda, kaže da ova odluka OPEK+ ima za cilj stvaranje stabilnosti na svetskim energetskim tržištima i to tako da se i potrošači i dobavljači mogu osećati "smireno, stabilno i samopouzdano, a snabdevanje i potrošnja da ostanu u ravnoteži".

Putin je rekao da se bilateralni odnosi Rusije i UAE "razvijaju veoma uspešno".

Ranije je portparol Kremlja Dmitri Peskov rekao da Amerikanci pokušavaju da "manipulišu svojim rezervama nafte" u cilju "destabilizacije globalnog energetskog tržišta". Prema rečima Peskova, Amerikanci to rade tako što izbacuju dodatne količine nafte na tržište.

"Proizvodnja je otežana, dolazi do deindustrijalizacije. Sve ovo će u budućnosti, u narednih 10-20 godina, imati veoma žalosne posledice po evropski kontinent“, naglasio je portparol Kremlja.

Američki zvaničnici su pred samo donošenje odluke zemalja OPEK+ o smanjenu proizvodnje nafte upućivali jasne signale zemljama Persijskog zaliva da to ne čine, pokušavajući da ih odgovore od donešenja ove odluke.

Kada je ipak došlo do takve odluke, koja će stupiti na snagu u novembru, SAD su najavile puštanje nafte iz strateških rezervi što je izvršilo pritisak na cene ovog energenta koje su nastavile petodnevni rast do ponedeljka, kada je zaustavljen.

Ovo je najveće smanjenje proizvodnje nafte od izbijanja pandemije kovida-19.