Počela gradnja dalekovoda od trafo-stanice Obrenovac do TS Bajina Bašta dug 109 km

Gradnja dvosistemskog 400 kV dalekovoda od trafo- stanice (TS)Obrenovac do trafo-stanice Bajina Bašta koji ce biti dugačak 109 kilometara i imati 309 stubova, počela je danas kao sastavni deo Treće sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije.

Ukupna vrednost ove sekcije, koja podrazumeva izgradnju ovog 2x400 kV prenosnog dalekovoda, opremanje dva nova 400 kV dalekovodna polja u TS Obrenovac i podizanje TS Bajina Bašta na 400 kV naponski nivo, iznosi oko 100 miliona evra. 

Ministarstvo energetike: Srbija u naredne tri godine planira izgradnju dva gasovoda

Ove cene goriva važe narednih sedam dana: Ako krećete na pumpu, informišite se na vreme

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Dedović Handanović rekla je da je ono što je autoput i železnica u transportu to je izgradnja ovakvih dalekovoda u energetici.

"Bez snažne mreže nema snažne energetike i zato je ovo najvažniji projekat u našem prenosnom sistemu. On je važan za svakog našeg građanina zato što će obezbediti bolje i sigurnije snabdevanje, manje gubitaka u mreži i da se svi osećamo komfornije ako dođe do prekida u napajanjima da možemo brže da reagujemo i da budemo zaštićeni", navela je ona. Rekla je da ovog projekta ne bi bilo bez pomoći Evropske unije i nemačke vlade.

Transbalkanski koridor, kako kaže, je i evropski koridor, a on je važan ne samo sa Srbiju već za celu jugoistočnu Evropu zato što povećava naše kapacitete, ali i prenos kroz našu zemlju.

"To je vazno za susedne zemlje, to je važno za nas, za bezbednost čitavog ovog regiona. Mi ćemo praktično izgraditi nove dalekovode i pojačati stare od Obrenovca do Bajine Bašte, što znači da će se dobar zapadne Srbije ojačati u tom smislu", naglasila je Đedović Handanović.

Istakla je da je ova deonica važna za buduću reverzibilnu hidroelektranu "Bistrica" koja treba da počne sa izgradnjom sledeće godine, gde će omogućiti da se ona poveže na prenosni sistem i da imamo jednu zaokruženu celinu i kada je proizvodnja i prenos u pitanju.

"Već smo ojačali mrežu sa Rumunijom, to sad radimo o u narednoj sekciji koja će početi da se gradi veoma brzo sa Bosnom i Hercegovinom, sa Crnom Gorom. U planu je i izgradnja novog koridora sa Mađarskom. Mi smo zemlja sa puno granica, ali je to prednost u energetskom smislu, imamo čak osam interkonekcija, što nam daje dodatnu sigurnost ukoliko imamo problema", kazala je ona.

Prema njenim rečima, nema sigurnosti ako se ne ulaganja i završetka ovakvih projekata. Podsetila je da je u poslednjih 10 godina značajne investicije u prenosnu mrežu završene. Navela je da je Vlada usvojila polazne osnove razvoja energetske infrastrukture, odnosno spisak projekata koji su prioriteni za energetski sistem kada je naša mreža u pitanju .

"Pričamo o 500 miliona prioritetnih projekata u narednih pet do šest godina", rekla je ministarka.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasador Emanuele Žiofre rekao je da je Evropska unija samo za ovaj treći segment obezbedila donaciju u iznosu od 18,9 miliona, koji je deo šire podrške, gde je za ceo Transbalkanski koridor obezbeđeno donaciju od 38,3 miliona evra.

"Zajedno sa tim imamo i povoljne kredite nemačke razvojne banke, znaci da zajedno radimo kao tim, cela Evropa, naravno u saradnji sa domaćim vlastima", kazao je Žiofre.

On je podsetio da je Evropska unija od 2000.godina obezbedila više od jedne milijarde za energetski sektor kako bi on bio stabilniji i jači.

EPS: Počela eksploatacija uglja na novom površinskom kopu ''Radlјevo''

Đedović o geološkim istraživanjima u Zaječaru: Nema mesta panici, dezinformacije o rudniku