Prvi test - cene goriva: Prof. Savić objašnjava kada bi moglo da dođe do poskupljenja nafte i kredita

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da sukob na Bliskom istoku može imati značajnije ekonomske posledice nego što je to bilo tokom ekonomske krize 2008. godine. 

Rast cena nafte i gasa povlači rast cena u svim sektorima, kaže Savić i ističe da će i Srbija neminovno osetiti posledice ekonomske krize, a prvi test će biti cene goriva koje se objavljuju u petak za narednih sedam dana.

Drama u Zalivu: Iran demantuje zatvaranje Ormuza, ali tankeri stoje

Broker Jorgić za UNU upozorava: Naftna kriza kuca Srbiji na vrata, gas pod većim rizikom od diverzija

Zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom, izazvalo je snažne potrese na globalnim tržištima i otvorilo pitanje dugoročnih posledica po svetsku ekonomiju. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da u ovom trenutku to neće imati dramatične posledice jer ozbiljne države raspolažu robnim rezervama. 

Međutim, kako kaže, ako kriza potraje, nema dileme da će problem imati globalne razmere.

Reakcije svetskih sila već su vidljive. Kina je, kako navodi, uputila direktan apel Iranu da ne zatvara moreuz, svesna koliko je stabilnost energetskih tokova ključna za njenu privredu. Istorijski maksimum cene nafte zabeležen je 2008. godine, kada je barel dostigao 147 dolara. Danas su berze u padu, dok investitori utočište traže u takozvanoj sigurnoj imovini.

"Psihološki efekti ponekad znaju da budu veći uzrok problema nego realne činjenice. Najgore je ono što se useli u našu glavu. Svet je podeljen, postoje blokovi, sukobi i različiti interesi. Zato je ova situacija opasnija nego 2008. godine“, ističe Savić za RTS, podsećajući na globalnu finansijsku krizu iz 2008. godine.

Na pitanje da li se mogu očekivati inflatorni šokovi, Savić odgovara potvrdno, ali uz dozu opreza.

"To je spirala – rast cena nafte i gasa povlači rast cena u svim sektorima. Ipak, ne očekujem da će se to dogoditi preko noći“, objašnjava on.

Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost nestašica energenata, što bi, prema njegovim rečima, bio "najcrnji scenario“. Savić ukazuje da su Sjedinjene Američke Države trenutno u specifično povoljnoj poziciji, budući da su od najvećeg uvoznika postale neto izvoznik nafte, zahvaljujući eksploataciji iz škriljaca.

Posledice će, dodaje, neminovno osetiti i Srbija. Već pri narednom formiranju cena goriva moguće su korekcije naviše.

"Sva svetska trgovina naftom obavlja se u dolarima, što Americi daje dodatnu prednost. Tečni gas iz Amerike značajno je skuplji od ruskog. To je realnost sa kojom se Evropa suočava. Srbija može da reaguje kroz akcize i PDV, ali to znači manje novca za subvencije i pomoć privredi. To je uvek balansiranje između dve loše opcije“, objašnjava.

Naftni šok na berzama: Cene skočile za osam odsto, zatvaranje Ormuskog moreuza preti svetskoj ekonomiji

Na pitanje šta bi prvo moglo da poskupi, Savić ističe da su to pre svega nafta i gas, ali i svi proizvodi i usluge koje zavise od energenata.

Poseban izazov predstavljaće i eventualno povećanje referentne kamatne stope u borbi protiv inflacije.

"Ako kamate porastu, rate kredita će biti veće. Građani koji imaju zaduženja to će direktno osetiti“, upozorava on.

Pored energetike, udar bi mogli da pretrpe i avio-saobraćaj, industrija i osiguravajuće kuće, ali i strane kompanije koje posluju u Srbiji.

"Svi smo u istoj igri. Razlika je samo u brzini kojom će posledice stići do pojedinih zemalja. Da će stići – u to nema sumnje“, zaključuje profesor Ljubodrag Savić za RTS.

Obustavljen rad drugog najvećeg naftnog polja na svetu: Proizvodnja stala u potpunosti

Dugi redovi na pumpama: Britanci panično kupuju benzin, nestašića na pojedinim stanicama