Rat u Iranu podigao cene gasa u EU za 30 odsto: Samo jedna članica nije pogođena krizom

Rat u Iranu i blokada Ormuskog moreuza doveli su do porasta cena gasa u Evropi za oko 30 odsto, a slično važi i za naftu, zbog čega su se mnoge zemlje okrenule obnovljivoj energiji kao ključnom rešenju ne samo za ekološku tranziciju, već i za energetsku bezbednost i nezavisnost, navodi se u najnovijoj studiji.

Kako pokazuje izveštaj organizacije Ember, specijalizovane za energetiku, u svetu su 2025. izgrađeni rekordni kapaciteti za proizvodnju solarne i energije vetra od 814 gigavata, što je za 17 procenata više nego godinu dana ranije, prenosi Rtve.

Rat uzdrmao tržište goriva, Evropa u strahu od nestašica: Ekonomista objašnjava da li preti kriza i u Srbiji

Koliko dugo Srbija može da drži cenu goriva pod kontrolom? Stručnjaci za UNU o smanjenju akciza

Električna energija proizvedena samo dodatnim gigavatima instaliranim u prošloj godini mogla bi da zameni više od jedne sedmine svetske proizvodnje struje iz gasa, ili skoro dvostruko više od ukupnog godišnjeg izvoza tečnog prirodnog gasa (TPG) iz Katara.

Kako se navodi, to znači i niže cene struje, budući da je proizvodnja električne energije iz gasa skuplja nego iz obnovljivih izvora, a takođe povećava ukupne cene zbog načina na koji funkcioniše maloprodajni sistem, gde cena najskupljeg izvora energije postavlja referentnu vrednost za ostale.

U prvih deset dana rata u Iranu, cena električne energije proizvedene iz gasa skočila je za 50 odsto u Evropskoj uniji, koja uvozi velike količine TPG-a otkako je Rusija zatvorila slavinu zbog rata u Ukrajini 2022. godine.

Rešetnjikov: Nećemo ugroziti srpsku ekonomiju po pitanju NIS-a i gasa, pregovori teški, ali strateški

Zemlje članice EU platile su dodatnih 2,5 milijardi evra za uvoz gasa u prvih deset dana rata, ali nisu sve zemlje bile podjednako pogođene.

Španija, gde obnovljivi izvori čine 56 odsto proizvodnje električne energije, mnogo je manje izložena nestabilnim cenama gasa, navodi Rtve.

Kada je reč o globalnom planu, od početka rata u Iranu, postojeći kapaciteti vetroelektrana i solarne energije širom sveta omogućili su potencijalnu uštedu od preko 40 milijardi dolara, naveli su analitičari kompanije Ember.

"Kontinuirana eskalacija tenzija na Bliskom istoku podseća na rizike zavisnosti od uvoza nafte i gasa", upozorio je energetski strateg u ovom istraživačkom centru, Kingsmil Bond.

Ekonomista Arnautović o agoniji koja ne prestaje: Kako će se Srbija snaći u energetskoj krizi?

Prema njegovim rečima, solarna energija i vetroelektrane nude zemljama uvoznicama pravi i jeftiniji put ka energetskoj bezbednosti, koji je brži za implementaciju i oslobođen geopolitičkih uslova.

Solarna energija činila je većinu novih dodatnih kapaciteta u prošloj godini. U 2025. godini, širom sveta je instalirano 647 gigavata solarnih kapaciteta, u odnosu na 582 u 2024., što je povećanje od 11 odsto.

Do kraja prošle godine, kumulativni solarni kapacitet u svetu dostigao je skoro 2.900 gigavata. Udeo energije vetra, iako niži od solarne, takođe je znatno porastao sa 113 gigavata u 2024., na 167 gigavata u prošloj godini. Kako se navodi, do kraja 2025. godine, ukupni instalirani kapacitet energije vetra širom sveta dostigao je oko 1.300 gigavata.

EU poziva države da smanje zalihe gasa: Energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku se produbljuje

Ekonomista Savić o merama države: Nešto je moralo da se žrtvuje da bi Srbija prošla sa manje štete