Republika Srpska i Crna Gora grade hidroelektranu i solarnu elektranu na Bilećkom jezeru

Ministar energetike i rudarstva Crne Gore Saša Mujović i direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović usaglasili su se o realizaciji projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane i solarne elektrane na Bilećkom jezeru.

Na sastanku u Podgorici, na kojem je prisustvovao i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore Vladimir Joković, razgovaralo se i o naknadama za potopljeno zemljište na teritoriji Nikšića u Crnoj Gori, gde se delom nalazi Bilećko jezero, objavile su crnogorske Vijesti.

Ministar energetike i rudarstva Crne Gore Saša Mujović istakao je da mu je veliko zadovoljstvo što će se u celu proceduru uključiti i Joković, jer je deo koji se tiče vodoprivrede pod ingerencijom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Nadam se i tu vrlo kvalitetnom, dobitnom rešenju za Crnu Goru tako da sa velikim optimizmom završavamo ovaj razgovor", rekao je Mujović i najavio već za petak nastavak kada će operativni radni timovi preći na konkretno rešavanje određenih zadataka.

Direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović saglasan je da je potrebno regulisati pitanje potopljenog zemljišta.

Đedović: Ciklus značajnih investicija u energetiku, prioritet reverzibilne hidroelektrane

"Treba definisati i trajno rešiti vodosnabdevanja Herceg Novog koje takođe ide iz reke Trebišnjice i na neki način mislimo da jednim možemo napraviti da sve strane budu zadovoljne", istakao je Petrović posle sastanka.

Sastanak je nastavak razgovora u cilju rešavanja kompleksnosti pitanja Bilećkog jezera, koje je inicirao Mujović, a prvi konkretni rezultat je vraćanje naknade za potopljeno zemljište za Opštinu Nikšić, koja se nije isplaćivala prethodnih 30 godina.

Bilećko jezero od 1968. godine snabdeva električnom energijom BiH i Hrvatsku, kroz hidroenergetski sistem Trebišnjica, odnosno hidroelektrane Trebinje 1, Trebinje 2, Dubrovnik 1 i Čapljina. 

Kina pokrenula najveću solarnu elektranu na svetu, sledeći projekat još ambiciozniji

Oko 40 odsto vodotoka dolazi iz Crne Gore, a oko petina površine jezera je na njenoj teritoriji. 

Uprkos tome, Crna Gora do danas nije dobila naknadu ni za jedan kilovat sat električne energije iz ovog sistema, navodi Forbes Crna Gora.
Tri države koje dele ovaj vodotok, kao potpisnice UN Konvencije o vodama iz 1992, "dužne su da sarađuju putem bilateralnih ili multilateralnih sporazuma ili drugih aranžmana i povezanih zajedničkih tela sa državama koje dele prekogranične vode".

Iz Ministarstva poljoprivrede nedavno su za Forbes Crna Gora rekli da prema Zakonu o finansiranju upravljanja vodama Crne Gore, država ima pravo na naknadu za korišćenje voda koja se plaća prema količini proizvedene električne energije od vode kojom se hidroakumulacija puni sa vodom sa teritorije Crne Gore, kao i za korišćenje vode u izuzetno povoljnim prirodnim uslovima korišćenjem hidroakumulacije Bilećkog jezera.

Srbija menja kurs: "Ukinućemo moratorijum, nuklearna energija je čista zelena energija"