Tramp preuzima kontrolu nad venecuelanskom naftom: Novi udar na kineski uticaj u Latinskoj Americi

Sve veće angažovanje administracije američkog predsednika Donalda Trampa u Venecueli - najpre svrgavanje dugogodišnjeg lidera Nikolasa Madura, a sada i dogovor o preuzimanju udela u njenoj naftnoj industriji - moglo bi da zakomplikuje kinesku strategiju u Latinskoj Americi.

Venecuela je bila jedna od zemalja na čelu napora Kine da proširi svoj geopolitički i ekonomski uticaj u regionu. Kina je dugo bila najveći kupac venecuelanske nafte i najveći poverilac te zemlje, pružajući joj podršku uprkos američkim sankcijama i izolaciji. Očekuje se da će kineske kompanije ostati prisutne u venecuelanskoj naftnoj industriji, ali nije jasno kakva će biti budućnost isporuka sirove nafte Kini i otplate milijardi dolara neizmirenih kredita.

Tramp: Nafta iz Venecuele biće iskorišćena za popunjavanje strateških rezervi

Istorijski sporazum: SAD i Venecuela sklopile naftni dogovor vredan 209 milijardi dolara

Tenzije s Kinom oko Latinske Amerike mogle bi da porastu dok Tramp ponovo usmerava pažnju Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na svoje neposredno susedstvo. On je oživeo Monroovu doktrinu iz 19. veka kao osnovu svoje strategije nacionalne bezbednosti, čiji je cilj uspostavljanje američke dominacije na zapadnoj hemisferi i obezbeđivanje da region "ostane slobodan od neprijateljskog stranog uticaja ili vlasništva nad ključnom imovinom".

Kakav je odnos Kine i Venecuele?

Kina je 2023. godine, tokom državne posete Madura, unapredila odnose s Venecuelom na nivo "svevremenskog strateškog partnerstva". Reč je o jednoj od najviših diplomatskih oznaka koje Peking dodeljuje.

Venecuela dosledno podržava stav Kine o Tajvanu i Hongkongu. Kineski predsednik Si Đinping rekao je Maduru tokom sastanka u Moskvi prošle godine da su njihove zemlje izgradile "čelično prijateljstvo" i poručio da će Kina "čvrsto podržati Venecuelu u zaštiti državnog suvereniteta, nacionalnog dostojanstva i društvene stabilnosti".

Madurovo odvođenje u SAD u januaru bilo je svojevrsna diplomatska neprijatnost za Kinu, pošto je visoka kineska delegacija bila u Karakasu samo dan ranije.

Kina i Venecuela tradicionalno imaju snažne ekonomske i vojne veze. Kina je gotovo dve decenije bila najveći ili drugi najveći trgovinski partner Venecuele, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koje je prikupio Bloomberg. Njihova bilateralna trgovinska razmena prošle godine premašila je 7,4 milijarde dolara.

Nikolas Maduro objavio fotografije iz pritvora u Njujorku: Znatno mršaviji, proučava Bibliju

Venecuela je jedan od najvećih kupaca kineskog naoružanja u Latinskoj Americi. Od 2011. do 2020. godine kupila je oružje u vrednosti od 495 miliona dolara, prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije, koji se pozvao na podatke Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja, prenosi Bloomberg Adria.

Koliko je venecuelanska nafta važna Kini?

Kina je bila najveći uvoznik venecuelanske sirove nafte, kupujući oko 80 odsto izvoza te zemlje iz Latinske Amerike prošle godine. Međutim, od svrgavanja Madura u januaru nije kupila nijedan barel, prema podacima koje je prikupio Bloomberg.

Venecuelanska nafta "merey" koristi se za proizvodnju bitumena, koji je od ključnog značaja za građevinarstvo i izgradnju puteva. Veliki popusti u odnosu na uporedive vrste sirove nafte iz drugih delova sveta učinili su "merey" popularnim među nezavisnim kineskim rafinerijama. Postoje alternative (na primer, iz Kanade) ali su one skuplje, što bi moglo da izvrši pritisak na marže takozvanih "teapot" (naziv za male, nezavisne privatne rafinerije nafte u Kini, prim. prev.) rafinerija.

Ipak, gubitak tih količina nije veliki udarac za Kinu u celini, jer je samo četiri odsto njenog prošlogodišnjeg uvoza nafte dolazilo iz Venecuele. Te isporuke nisu toliko važne za obezbeđivanje kineskog snabdevanja energijom koliko za naplatu kredita obezbeđenih naftom.

Kakve su finansijske veze Kine i Venecuele?

Kina je 2007. godine, tokom vlasti pokojnog predsednika Uga Čaveza, postala jedan od ključnih kreditora Venecuele, kada je prvi put obezbedila novac za infrastrukturne i naftne projekte. Kineska podrška popunila je prazninu nastalu posle višedecenijskog udaljavanja SAD i Venecuele. Oblasti saradnje obuhvatale su auto-puteve, mostove, elektrane i fabrike za preradu hrane, mada mnogi od tih projekata nikada nisu završeni ili više nisu u upotrebi.

Kina je Venecueli od 2000. godine odobrila više od 100 milijardi dolara državom garantovanih kredita, prema podacima američkog istraživačkog centra AidData, čime je Venecuela postala najveći korisnik kineske finansijske podrške u Latinskoj Americi. Većina kredita bila je strukturirana tako da se otplaćuje isporukama nafte.

Kinesko kreditiranje smanjeno je poslednjih godina jer se venecuelanska naftna industrija borila s posledicama sankcija, korupcije i nedovoljnih ulaganja. Procene preostalog duga se razlikuju, a neke govore o iznosu između 10 i 20 milijardi dolara.

Energetska saradnja na visokom nivou: Rusija prva po obimu isporuka nafte i prirodnog gasa Kini

Šta američko uključivanje u venecuelansku naftnu industriju znači za Kinu?

SAD su saopštile da su postigle dogovor kojim dobijaju većinsku kontrolu nad oko petinom, odnosno više od 65 milijardi barela, potvrđenih rezervi nafte u Venecueli.

Privatna kompanija North American Blue Energy Partners (NABEP), kojom upravlja venecuelanski biznismen  Alehandro Betankur, dobila je od prelazne vlade Venecuele koncesije na 100 godina za razvoj 17 naftnih polja. NABEP je zauzvrat američkoj vladi dodelio 35 odsto udela u matičnoj kompaniji. Kompanija je SAD dala i pravo da kupuju 20 odsto celokupne sadašnje i buduće proizvodnje po trošku proizvodnje, kao i pravo prvenstva na kupovinu preostalih 80 odsto.

Trampova administracija predstavila je sporazum kao način da se ograniči uticaj Kine i Rusije u regionu, u skladu s takozvanom "Donroe doktrinom" (kovanica nastala spajanjem imena Donald Tramp i Monroeve doktrine, prim. prev.). Bela kuća je saopštila da su većinu naftnih polja koja će razvijati NABEP ranije kontrolisale ili njima upravljale kineske i ruske kompanije ili "korumpirani saradnici Madura i Čaveza".

Međutim, sporazumom su potisnute manje kompanije iz Kine i Rusije. Istovremeno, Venecuela je tokom šire revizije ugovora i dodele naftnih polja i projekata novim partnerima zasad uglavnom izuzela kinesku naftnu imovinu.

Cena nafte i dalje u porastu: Sporazum Irana i Omana uzdrmao tržište

Državne kineske kompanije razvile su naftne i gasne projekte u pojasu Orinoka i drugde, ali nisu veliki proizvođači. Proizvodnja povezana s kineskim kompanijama čini manje od 10 odsto proizvodnje u Venecueli, dok poslovanje Chevron Corp. čini više od 25 odsto.

Kineske kompanije imale su pravo na deo venecuelanskih rezervi na osnovu aranžmana koji su postojali pre novog sporazuma Trampove administracije. Potraživanja državnih kompanija China Petroleum & Chemical Corp., poznatije kao Sinopec, i China National Petroleum Corp. iznose oko 4,4 milijarde barela, naveli su analitičari Morgan Stenlija ranije ove godine, pozivajući se na podatke konsultantske kuće Wood Mackenzie.

Novi američki sporazum o kupovini mogao bi da zakomplikuje napore Kine da naplati svoje kredite Venecueli. Američki ministar energetike Kris Rajt rekao je za Bloomberg TV da Kina neće imati pravo na prihode od nove proizvodnje nafte u Venecueli na ime potraživanja po osnovu duga.

Kina je saopštila da je njena saradnja s Venecuelom zaštićena međunarodnim i domaćim pravom i da se "ne tiče nijedne treće strane i ne bi trebalo da bude predmet mešanja bilo koje treće strane". Dodala je da "zakonita prava i interesi Kine u Venecueli moraju biti zaštićeni".

Jedna od mogućnosti za Kinu bila bi da pokuša da naplati dugovanja u okviru šireg procesa restrukturiranja državnog duga Venecuele.

Tramp najavio pojeftinjenje nafte: "Sve cene će naglo pasti kada pobedimo Iran"

Kako bi ovo moglo da utiče na širu strategiju Kine u Latinskoj Americi?

Aktivnija politika SAD mogla bi da zakomplikuje kineske napore da dodatno proširi svoj uticaj u Latinskoj Americi.

"Venecuela nije nužno presedan za direktnu eksproprijaciju, ali bi mogla da bude presedan za prinudno isključivanje", rekao je Kristijan Rejes, analitičar političkog rizika u Pekingu, poreklom iz Ekvadora. "Sjedinjene Države su sve spremnije da delove ekonomskih odnosa regiona s Kinom definišu kao bezbednosni problem i koriste značajan uticaj kako bi nametnule te crvene linije."

Ipak, s obzirom na to koliko je Kina ekonomski upletena širom Latinske Amerike, njen uticaj biće teško iskoreniti, a Trampu bi verovatno bilo znatno teže da poteze povučene u Venecueli ponovi negde drugde.

Kina je drugi najveći trgovinski partner regiona, posle SAD, a kineske kompanije duboko su prisutne u sektorima od elektroenergetskih mreža i rudarstva do električnih vozila i infrastrukture.

Ovo bi moglo da bude novo omiljeno grejanje u Srbiji: Ne vidi se, zimi greje, leti hladi