Upozorenje MMF-a: Petina svetske nafte i gasa blokirana, energetski šok će pogoditi sve zemlje

Energetski šok zbog rata na Bliskom istoku će pogoditi sve zemlje, a približno petina globalne ponude nafte i gasa je nedostupna zbog blokade Ormuskog moreuza, izjavila je danas predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva tokom debate o globalnoj ekonomiji u okviru Prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu.

Ona je naglasila da je ključni problem neravnoteža između ponude i tražnje, jer smanjena ponuda energenata uz nepromenjenu tražnju vodi rastu cena. 

Mali iz Vašingtona: "Svetsko tržište je poremećeno, ali Srbija se snalazi bolje od mnogih zemalja"

"Čeka nas dug oporavak": Šef Svetske banke o krizi na Bliskom istoku i fondu od 100 milijardi dolara

Prema njenim rečima, vlade bi trebalo da izbegavaju mere koje podstiču tražnju, čak i kada imaju za cilj zaštitu najugroženijih, jer takve politike mogu da dodatno povećaju inflatorne pritiske. 

Georgijeva je takođe upozorila da ograničavanje trgovine naftnim derivatima produbljuje neravnotežu na tržištu.

Centralnim bankama je poručila da budu oprezne i da ne reaguju prebrzo, već da pažljivo procene razvoj situacije pre donošenja odluka.

"Svi će osetiti određene posledice, ali važno je da ih ne pogoršamo", poručila je Kristalina Georgijeva.

Kako je navela, posledice biti neravnomerno raspoređene, pri čemu će najteže biti pogođene zemlje sa slabijim ekonomskim osnovama i manjim fiskalnim kapacitetom.

Posebno su, kako je navela, ugrožene zemlje sa niskim prihodima koje su zavisne od uvoza energenata i imaju ograničene rezerve. 

Situacija šokantnija od naftnog šoka 70-tih: Koliko će da skoče cene avio-karata?

Kao primer navela je male ostrvske ekonomije, koje se suočavaju sa nesigurnošću u vezi sa snabdevanjem na kraju globalnih lanaca snabdevanja.

Georgijeva je ukazala i na visok nivo neizvesnosti, budući da nije poznato koliko će sukob trajati niti kolika će biti šteta po energetsku infrastrukturu, uprkos trenutnom prekidu vatre.

U osnovnom scenariju, koji podrazumeva kraće trajanje sukoba, globalni rast bi usporio sa 3,4 odsto prošle godine na oko 3,1 odsto, dok bi inflacija porasla sa 3,8 odsto na 4,4 odsto.

Georgijeva je naglasila da će efekti biti globalni, ali različiti po zemljama – izvoznici energenata biće manje pogođeni, dok će zemlje uvoznice, posebno u Aziji i Evropi, osetiti jači udar kroz rast cena.

Napomenula je i da su zemlje Persijskog zaliva u prethodnim godinama ojačale svoje ekonomske temelje i diverzifikovale privrede, što im sada pomaže da lakše apsorbuju šok.

S druge strane, zemlje koje uvoze energente suočiće se sa većim pritiscima, posebno ako imaju ograničen fiskalni prostor, koji je već oslabljen nizom prethodnih kriza i rastom javnog duga.

Čeka se dozvola iz Vašingtona: Danas odluka o licenci za NIS, MOL stiže u Beograd na finalne pregovore

Georgijeva je dodala da globalne trgovinske i energetske krize, uprkos fragmentaciji, podstiču veću saradnju među državama i institucijama, ali i ubrzavaju usvajanje novih tehnologija poput veštačke inteligencije.

Ona je istakla da rast neizvesnosti povećava interesovanje za međunarodnu koordinaciju, navodeći da je broj učesnika na prolećnim i godišnjim sastancima MMF-a rekordan. 

Prošle godine to je bio slučaj zbog trgovinskog šoka, dok je ove godine energetska kriza dodatno povećala učešće.

Georgijeva je ocenila da to pokazuje svest da se globalni problemi lakše rešavaju zajednički nego pojedinačno, posebno u uslovima sve izraženijih ekonomskih poremećaja.

Govoreći o tehnologiji, naglasila je da veštačka inteligencija predstavlja najznačajniju transformacionu silu današnjice, koja menja način rada i života. 

Ekonomista Savić: Promene u Budimpešti neće uticati na preuzimanje NIS-a od strane MOL-a

Poručila je da je ključno iskoristiti potencijal ove tehnologije uz istovremeno upravljanje rizicima.

Prema njenim rečima, produktivnost u Sjedinjenim Američkim Državama već duže vreme raste brže od ukupne ekonomije, dok Evropa sada pokušava da nadoknadi zaostatak i podigne konkurentnost.

Evropske zemlje, kako je navela, sve više stavljaju rast produktivnosti među ključne prioritete i nastoje da uhvate korak sa globalnim tehnološkim trendovima.

Georgijeva je ukazala i na napredak zemalja u razvoju, koje su poslednjih godina značajno ojačale ekonomske osnove kroz nezavisne centralne banke, fiskalne reforme i unapređenje institucija.

Kako je ocenila, ove reforme omogućile su tim ekonomijama da iz pozicije ranjivosti pređu u stabilniji okvir, što im daje veću otpornost na spoljne šokove.
U oblasti monetarne politike, mnoge ekonomije u razvoju danas postižu rezultate uporedive ili čak bolje od razvijenih zemalja, dok u fiskalnoj politici i dalje postoji prostor za unapređenje, navela je Georgijeva.

Upozorila je da globalna energetska kriza zahteva smirenu reakciju, ali i konkretne mere kako bi se ublažili poremećaji u snabdevanju i očuvala stabilnost ekonomije.

Austrijski ministar upozorava: "Nestašica dizela i kerozina u Evropi se očekuje u maju"

Ona je istakla da čak i u slučaju brzog nastavka isporuka energenata, logistička ograničenja ostaju ozbiljan problem. Kao primer navela je da tankerima treba i do 40 dana da stignu do udaljenih regiona poput pacifičkih ostrva, što znači da se posledice krize ne mogu brzo prevazići.

"Nemojte paničiti, ostanite smireni, ali shvatite ozbiljnost situacije", poručila je Georgijeva, naglašavajući sporost oporavka globalnih lanaca snabdevanja.

Govoreći o upravljanju energetskim šokom, savetovala je smanjenje tražnje kao ključnu meru u uslovima ograničene ponude. Podsetila je na iskustva iz pandemije, kada su rad od kuće i racionalnije korišćenje energije pomogli u ublažavanju pritisaka.

Prema njenim rečima, jednostavne mere poput smanjenja potrošnje kroz prilagođavanje grejanja i hlađenja mogu doprineti stabilizaciji tržišta, uz potrebu da vlasti jasno komuniciraju razloge takvih odluka.

Rešetnjikov upozorava: Rusiji preti "prejaka" rublja, izvoznici pred ozbiljnim izazovom

Georgijeva je upozorila i da deo javnosti potcenjuje trajanje krize, što može smanjiti spremnost na neophodne mere i dodatno otežati prilagođavanje.

Kada je reč o dugoročnim rešenjima, naglasila je značaj jačanja privatnog sektora, obrazovane radne snage i fleksibilnih tržišta rada kao ključnih faktora rasta.

Dodala je da reforme koje podstiču preduzetništvo i uklanjanje birokratskih prepreka ne zahtevaju velika finansijska sredstva, ali mogu značajno doprineti ekonomskom rastu.

Istovremeno je upozorila da svaka ekonomska transformacija stvara i dobitnike i gubitnike, zbog čega je važno voditi računa o posledicama po društvo.

Georgijeva je kazala da su negativni efekti globalizacije u velikoj meri posledica zanemarivanja zajednica koje su izgubile radna mesta, ističući da je njihova reintegracija ključna za održiv i inkluzivan rast.

MMF smanjio prognozu ekonomskog rasta: Globalna inflacija skače na 4,4 odsto u 2026. godini

Srbija sa EU dogovara nove pravce snabdevanja gasom: Đedović Handanović otkrila planove nakon sastanka