Hrana je novi izvozni adut Srbije: Bliski istok i Afrika čekaju domaće proizvode

Srpska poljoprivreda sve više prihoda ostvaruje od izvoza hrane, dok domaći proizvodi pronalaze put i do tržišta van tradicionalnih izvoznih destinacija. Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije kaže da Bliski istok i Afrika nude značajan prostor za širenje, ali da su za uspeh potrebni kvalitet, stabilnost i dobri partneri. Ističe da Srbija može da poveća vrednost izvoza većim ulaganjem u znanje, tehnologiju, prinose i proizvode veće dodate vrednosti.

Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije dostigao je 2025. godine oko 5,2 milijarde evra, uz snažan rast izvoza prerađevina i sve veću zastupljenost srpskih proizvoda na tržištima van tradicionalnih izvoznih destinacija.

Rod raste, ali zarada ga ne prati: Ratare čeka teška računica pred novu setvu

Koje voće donosi najveću zaradu? Cena kilograma pravi ogromnu razliku, ali postoji jedna zamka

Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije kaže da su tržišta Bliskog istoka privlačna zbog velike kupovne moći, ali da cena na njima nije glavna prednost proizvođača.

"To je tržište gde ne dolazite sa cenom kao komparativnom prednošću, nego kvalitetom i stabilnošću. I naravno, potrebne su i neke kvalitetnije veze koje prethodno napravite, pa i svaki sporazum koji imate sa tom zemljom, bilo kojom od tih zemalja, znači mnogo", ističe Jovanović za RTS.

Jagnjad iz Srbije tražena širom sveta: 6.000 grla danas krenulo za Izrael, sprema se nova isporuka

Smatra da logistika i transport predstavljaju dodatni izazov za izvoznike zbog globalnih kriza i rizika na ključnim transportnim pravcima.

"Međutim, ono što vidimo je da privreda i privrednici kao voda pronađu najbrže taj put. Naravno, mi se dosta trudimo da im pomognemo u tom poslu koji je baš izazovan u poslednje vreme, ali ta tržišta su zahvalna i za naše voće, zahvalna su za naše proizvode višeg kvaliteta", naglašava Jovanović.

Od sirovine do proizvoda veće vrednosti

Govoreći o mogućnosti da Srbija poveća izvoz proizvoda veće dodate vrednosti, Jovanović ukazuje da prerađevine zahtevaju drugačiji pristup tržištu od izvoza voća i drugih primarnih proizvoda.

"Kada pričate o proizvodima kao što su jabuka ili smrznuta malina, a kada pričate o proizvodima kao što su džemovi i sokovi, vi treba da pronađete način da komunicirate sa krajnjim kupcem. To podrazumeva ogromno ulaganje u marketing na veoma saturiranim i zasićenim tržištima, kao što su tržišta Evropske unije koja su nama dominantna i glavna", objašnjava Jovanović.

Napominje da takav nastup nosi veći rizik, ali da iskustva drugih zemalja pokazuju da je moguće izgraditi prepoznatljiv nacionalni brend u prehrambenoj industriji.

"Ako pogledamo iskustva zemalja koje su za nekoliko decenija, poput Italije, uspele da naprave od sebe brend u prehrambenoj industriji, onda kažete – pa to je moguće u manjoj ili većoj meri. Naravno da ne očekujemo da ćemo biti Italija za deset godina, ali to je možda smer", ocenjuje Jovanović.

Stabilni prinosi i veće ulaganje u znanje

Jovanović tvrdi da veliki rod sam po sebi ne garantuje veći izvoz, ali veće količine omogućavaju proizvođačima da budu konkurentniji na tržištima na kojima postoji povećana potražnja.

"Kao što je klima pogodila nas, tako pogodi jedne godine i Poljsku, u zavisnosti od toga o kojoj kulturi pričamo. Tako da svakako znači da imamo dugoročno stabilan prinos. I to je ono što bih rekao da je jedna od crvenih lampica koja kod nas postoji i na kojoj treba da radimo dalje", podvlači Jovanović.

Srbija bi mogla da poveća vrednost izvoza ulaganjem u znanje, savremene tehnologije i veće prinose, bez narušavanja kvaliteta proizvoda.

"Ako mi izvozimo pet milijardi hrane, a jedna Holandija, koja je veličine Vojvodine u smislu obradive površine, izvozi 150 milijardi, onda treba da učimo od takvih primera. Ti primeri su takvi zahvaljujući ogromnom ulaganju u znanje, u razvoj tehnologije proizvodnje i povećanje prinosa", navodi Jovanović.

Prostor za širenje u Africi i na Bliskom istoku

Jovanović objašnjava da afričko tržište ima značajan potencijal, ali da se mogućnosti za plasman srpskih proizvoda razlikuju od zemlje do zemlje zbog velikih razlika u kupovnoj moći i strukturi ekonomija.

"Afrika je ogroman kontinent sa veoma heterogenom ekonomskom strukturom, pa onda imate zemlje koje imaju mnogo manju kupovnu moć i zemlje koje jako dobro posluju i gde možete zaista sve i svašta plasirati, poput Južnoafričke Republike", kaže Jovanović.

Kada je reč o Bliskom istoku, Jovanović ukazuje na značaj sporazuma o slobodnoj trgovini i postojanje političke volje za jačanje privredne saradnje, uz ocenu da tamošnja tržišta postavljaju visoke zahteve pred izvoznike.

"To su veoma ozbiljna i kvalitetna tržišta sa standardima koji apsolutno pariraju standardima u Evropskoj uniji", kaže Jovanović.

Spas za kućni budžet: Ove namirnice su konačno pojeftinile na pijacama u Srbiji - spremite spisak za kupovinu

Cena svinjetine već otišla gore, a stiže sezona najveće potrošnje: Hoće li meso ponovo poskupeti?