Jedno dugme na klimi može da uveća račun za struju: Ovo je pet najčešćih grešaka pri korišćenju

Vrele letnje dane je gotovo nemoguće izdržati bez klima-uređaja, ali celodnevni rad rashladnih sistema često donosi i neprijatno iznenađenje u vidu paprenih računa za struju. Mnogi građani nesvesno prave greške koje drastično povećavaju potrošnju, a stručnjaci upozoravaju da uz nekoliko jednostavnih promena navika možete smanjiti potrošnju i do 20–40%.

Evo 5 najčešćih grešaka zbog kojih vaš klima-uređaj troši znatno više električne energije nego što je potrebno.

Ni zanatlije nisu sigurne: U komšiluk stižu roboti-zidari, jedan može da zameni šest majstora

Rekord na tržištu nekretnina u Srbiji: Promet dostigao dve milijarde evra, najskuplji kvadrat 12.000 evra

Postavljanje temperature na "zamrzivač"

Jedna od najčešćih grešaka je podešavanje klime na 18 do 20 stepeni Celzijusa. Statistike pokazuju da većina korisnika postavlja uređaje između 21 i 23 stepena. Međutim, stručnjaci savetuju da se optimalna temperatura podesi na 24 do 26 stepeni, jer će u prostoriji i dalje biti udobno, a ušteda struje je u tom slučaju zagarantovana. Svaki stepen ispod ove granice može povećati potrošnju za 5 do 7 odsto, dok optimalno podešavanje smanjuje račune za čak 10 do 25 odsto.

Ne ignorišite ovo dugme

Većina korisnika potpuno zanemaruje taster označen simbolom kapljice vode ili natpisom "Dry" na daljinskom upravljaču. Kada aktivirate ovu opciju, uređaj primarno ne snižava temperaturu vazduha, već uklanja višak vlage iz prostorije, čineći vazduh lakšim i prijatnijim za disanje. U ovom režimu, opterećenje kompresora je znatno manje, čime se direktno smanjuje potrošnja energije u odnosu na klasičan "Cool" režim hlađenja, a telo se prirodno lakše hladi.

Stalno uključivanje i isključivanje uređaja

Mnogi veruju da će uštedeti struju ako uređaj stalno pale i gase na svakih 20 do 30 minuta. Naprotiv, ovo izaziva dodatno opterećenje kompresora, stvara neprijatne temperaturne oscilacije i dovodi do veće potrošnje struje. Mnogo je efikasnije pustiti klimu da radi stabilno na umerenoj snazi i održava zadatu temperaturu, posebno ako imate inverter klimu čiji kompresor kontinuirano radi sa promenljivom snagom i sprečava rasipanje energije.

Loše pozicioniranje i hlađenje otvorenog prostora

Zatvaranje prozora i vrata dok radi klima je osnovno pravilo, ali mnogi zaboravljaju da sunčevi zraci koji prolaze kroz stakla dodatno zagrevaju stan. Spuštanje roletni ili korišćenje svetlih zavesa u najtoplijem delu dana primetno smanjuje zagrevanje prostorije i rasterećuje kompresor. Takođe, termostat klime je izuzetno osetljiv na toplotu koju emituju televizori, računari i drugi kućni aparati. Ako je unutrašnja jedinica postavljena preblizu njih, dobijaće pogrešne informacije i radiće mnogo duže nego što je zaista potrebno.

Zanemarivanje redovnog servisa i prljavi filteri

Klima koja se ne održava gubi u proseku 5 odsto svoje efikasnosti svake godine, što dovodi do njenog bržeg habanja. Zaprljani filteri otežavaju protok vazduha, zbog čega uređaj mora da radi mnogo jače, što može povećati potrošnju struje i do 15–20 odsto. Stručnjaci ističu da se redovnim servisiranjem (pranje filtera, dubinsko čišćenje isparivača, provera freona) jednom godišnje potrošnja može smanjiti za čak 20 do 30 odsto, a time sprečavate i veoma skupe kvarove elektronike i kompresora.

Nema više kašnjenja vozova u Srbiji: Stiže digitalizacija, koristiće se veštačka inteligencija

Da li se gajenje malina i dalje isplati? Kolika su ulaganja, a kolika zarada