Kako vesti o carinama utiču na godišnju cenu zlata?

Cena zlata po godinama oblikuje se kroz složenu kombinaciju makroekonomskih uslova, investicionih osećanja i globalnih lanaca snabdevanja. Među mnogim faktorima, vesti o carinama su nedavno pokazale koliko brzo tržišta mogu reagovati kada se pojavi neizvesnost.

U avgustu 2025. godine, niz saopštenja i pojašnjenja američke vlade pokazao je kako i sama najava carina na zlato uvezeno u SAD može izazvati nagle promene u ceni. Ova saopštenja naglašavaju osetljivost plemenitog metala na političke odluke i njegovu dvostruku ulogu — kao sigurne investicije i spekulativne imovine.

Dobre vesti iz NBS: Zlatne rezerve 50,5 tona, Srbija je neto kupac deviza

Najava najveće banke na svetu izaziva strah: Isporučićemo zlatne poluge vredne 4 milijarde dolara

Naslovi o carinama izazvali skok cene

Dana 8. avgusta 2025. godine, Financial Times je objavio da će američka carinska služba (U.S. Customs and Border Protection) uvesti carinu od 39% na uvezene zlatne poluge teške jedan kilogram ili 100 unci iz Švajcarske. Obe vrste poluga, a naročito kilogramske, standard su za isporuku zlata kupljenog na najvećem terminskom tržištu na svetu, COMEX-u.

Reakcija na tekst FT-a bila je trenutna.

U Njujorku je spot cena zlata skočila na 3.534 dolara po trojskoj unci, više od 100 dolara nego u Londonu. Ovo iznenadno razilaženje između dva glavna trgovačka centra pokazalo je koliko brzo vesti o carinama mogu narušiti cenovnu ravnotežu. Skok cene zasnovan je na strahu od otežanog pristupa rafinisanom zlatu i povećanih troškova uvoza.

Brz preokret i korekcija cene

Samo tri dana kasnije, 11. avgusta, predsednik SAD Donald Tramp je na svojoj društvenoj mreži pojasnio da se carine neće odnositi na uvoz zlata. Ovo pojašnjenje gotovo trenutno je preokrenulo raspoloženje na tržištu. Cene su pale za 1,7%, sa oko 3.400 na 3.342 dolara po unci.

Ovaj događaj ukazao je na jednu ključnu činjenicu za investitore koji prate cenu zlata: vesti, a ne fundamentalni pokazatelji, mogu biti snažan pokretač kratkoročne volatilnosti. Skok i pad cene nisu bili povezani sa rudarskom proizvodnjom, potražnjom za nakitom ili kupovinom od stranecentralnih banaka, već isključivo sa jednom političkom glasinom i njenim negiranjem.

Uloga švajcarskih rafinerija na globalnom tržištu

Strah od carina snažno je odjeknuo jer Švajcarska ima centralnu ulogu na globalnom tržištu zlata. Četiri velike švajcarske rafinerije — Valcambi, Metalor, PAMP Suisse i Argor-Heraeus — obrađuju oko 50% godišnje svetske ponude zlata, rafinišući skoro 2.800 tona godišnje. Od tog obima, više od 250 tona godišnje se izvozi u SAD.

Cena teletine papreno skupa: Da li je ovo maksimum poskupljenja i šta je rešenje?

Međutim, samo u poslednjih godinu dana, procenjuje se da je uvoz zlata iz Švajcarske u SAD vredeo oko 61 milijardu dolara, što je oko 650 tona — tri puta više od uobičajenog nivoa. Uvođenje carina na ovu trgovinu ne bi samo pogodilo švajcarske rafinerije, već bi izazvalo ozbiljne poremećaje na američkom tržištu zlata, direktno utičući na cenu zlata u Njujorku.

Standardizacija i problemi sa isporukom

Jedan od razloga zbog kojih bi carine na švajcarsko zlato bile toliko problematične leži u razlikama između tržišnih standarda. Njujorška COMEX berza zahteva isporuku zlata u polugama od 1 kilograma ili 100 unci, dok Londonska berza plemenitih metala (LBMA) standardizuje poluge od 400 unci. Zbog te razlike, veći deo zlata koje se kreće između tržišta mora prvo da prođe kroz švajcarske rafinerije kako bi bio pretopljen u odgovarajući oblik.

Da su carine bile uvedene, ti procesi bi postali znatno skuplji, što bi izazvalo uska grla u sistemu. Čak i bez carina, početkom 2025. godine londonsko tržište zlata suočilo se sa kašnjenjima u isporukama i do osam nedelja zbog velike potražnje u SAD. Dodavanje carina tom pritisku dodatno bi pogoršalo problem i uzrokovalo trajan rast cene zlata.

Zlato kao sigurna luka ili meta spekulacija?

Tradicionalno, investitori posmatraju zlato kao sigurnu luku, cenjeno zbog svoje stabilnosti u vremenima ekonomske neizvesnosti. Često se bira kao zaštita od inflacije, devalvacije valuta i finansijskih kriza. Međutim, epizoda sa carinama iz avgusta 2025. godine otkrila je i drugu stranu ovog metala: njegovu podložnost kratkoročnoj spekulaciji.

Brzi skok cene iznad 3.500 dolara po unci, praćen padom ispod 3.350, naglasio je kako glasine o carinama mogu privremeno potkopati upravo onu stabilnost koju investitori traže. Za ulagače, ovo predstavlja važnu lekciju: iako zlato može očuvati vrednost na duži rok, kratkoročna kretanja cene mogu biti veoma volatilna kada geopolitičke ili trgovinske vesti dominiraju naslovima.

Srednjovekovni alhemičari poskakali iz grobova: Naučnici iz CERN-a pretvorili olovo u zlato

Od novih investicija Pentagona ledi se krv u žilama: Manje veštačke inteligencije, više robota ubica