Danas, dok pada kiša širom Srbije, retko ko je pomislio da je celo leto bila suša. Ove godine bilo je treće uzastopno ekstremno sušno leto u našoj zemlji, što je ostavilo teške posledice na domaću poljoprivredu.
Novi podaci pokazuju drastičan pad prinosa kod gotovo svih ratarskih kultura, pri čemu su soja i kukuruz najveći gubitnici sezone. U pojedinim delovima Srema i severne Srbije prinosi su prepolovljeni ili potpuno izostali zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
"Deficit jeste u padavinama, ali su jako velik problem i temperature, toplotni udar, vruć vetar, to su stvari, gde sve propada, suši se drveće, a da se neće osušiti kukuruz. Što se drugih kultura tiče, soja katastrofa, više se i ne seje, ove godine niko nije vršio. Maltene u selu svi su je pokosili", kaže za UNU poljoprivrednik i stočar iz Laćarka Aleksandar Majstorović.
Za suncokret je bila malo bolja situacija, ali i on oseća sušu, dok je šećerna repa potpuno istrulila.
Ipak, na terenu se pokazalo da su bitnu razliku pravili drvoredi u blizini njiva.
"Deo parcele koji je bio pod senkom krošnje je dao daleko veće prinose u odnosu na druge predele iste parcele. Tako da pored nedostatka padavina, visoke temperature u periodu nalivanja zrna kukuruza su značajno uticale na prinos i kvalitet zrna", ističe za UNU diplomirani inženjer poljoprivrede Srđan Segić.
Ovakvo, kako bi ratari rekli, „učmalo” i sitno zrno ne donosi nevolje samo ratarstvu, već stvara i lančani problem u stočarstvu. Uslovi su bili idealni za razvoj gljivica i pojavu aflatoksina u kukuruzu.
"21. vek je. Imamo neke dodatke koje stavljamo da malo te toksine regulišemo kod stoke u organizmu, da budu zdravi. Zato što je suša velika prisutna. Evo danas je pala neka kiša, protekla 3 meseca nije padala, ima regiona gde nije padala više od 4 meseca", rekao je Majstorović.
S obzirom na to da su sušna leta postala nova realnost, stručnjaci upozoravaju da je sistemu potrebna hitna transformacija. Ključno je da nova naučna znanja i prilagođene mere što brže stignu do samih proizvođača.
"Da se nađu mesta gde mogu da se proizvode i dalje za nas strateški važne. I kukuruz i soja i suncokret, šećerna repa, ali gde su manji rizici i to zahteva reorganizaciju proizvodnje, znači mapiranje, gde su povoljni uslovi, sa najmanje rizika, kojima se može upravljati, gde se može navodnjavati. To je gledano na nacionalnom nivou, a sa ugla proizvođača važno je da mu se daju opcije u njegovom regionu, njegovoj oblasti, da li je došlo vreme da izmeni svoju proizvodnju ili da gaji različite hidbride, da vodi računa o izboru sorti", pojašnjava za UNU klimatolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić.
Klimatske promene više nisu pretnja iz budućnosti, već svakodnevica domaćeg agrara.
Bez sistemskog planiranja i prenošenja znanja od naučnika do svakog ratara, poljoprivreda će sve teže podnosti nove uslove.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
