Ko plaća ceh Trampovih carina: Svaka američka porodica u minusu 1.000 dolara godišnje

Godinu dana nakon što je Donald Tramp proglasio svoj kontroverzni „Dan oslobođenja“, globalni trgovinski tokovi doživeli su velike promene.

Podaci o američkom uvozu otkrivaju koje su zemlje profitirale, koje su izgubile i ko zapravo snosi najveći teret.

Tramp udario na Švajcarsku: Uvodi carine od 15 odsto na njihove lekove

Analiza Evropske centralne banke: Američke visoke uvozne carine pogađaju najviše potrošače u SAD

Trampove carine šokirale svet

Dana 2. aprila 2025. godine Donald Tramp je uveo opsežne carine na uvoz iz gotovo svih zemalja sveta, najavljujući "ekonomsku nezavisnost SAD-a“. Iako je Vrhovni sud kasnije osporio zakonitost ovog poteza, administracija je najavila nastavak politike, uključujući moguće proširenje tarifa, piše Dojče vele.

Trgovinski podaci pokazuju da su američki uvoznici morali brzo da reaguju, a globalna tržišta akcija zabeležila su značajan pad odmah nakon najave.

Uvoznici gomilaju zalihe pre novih tarifa

Čak i pre uvođenja Trampovih carina, američke kompanije povećale su uvoz za oko 20% u prvom kvartalu 2025. godine, potrošivši dodatnih 184 milijarde dolara na zalihe.

Posebno je porastao uvoz iz Švajcarske, Uzbekistana, Filipina i Zimbabvea, dok su azijski proizvođači poput Tajvana, Vijetnama i Indije takođe zabeležili snažan rast izvoza u SAD.

Cene skaču u celom svetu: Hrana u martu drastično poskupela - porast zabeležen u svim kategorijama

Tokom tromesečne suspenzije carina, američke kompanije pokušale su da preusmere lance snabdevanja ka zemljama sa manjim tarifnim rizikom. 

Najveći pad zabeležen je kod uvoza iz Kine (-66 milijardi dolara), dok je Kanada smanjila izvoz za 24 milijarde dolara, ali je gotovo nadoknadila gubitak zahvaljujući prilagođavanju.

Stručnjak Haishi Li ističe da su najveću korist imale zemlje sa nižim tarifama poput Australije i Latinske Amerike, dok su neke države sa visokim carinama, poput Tajvana i Vijetnama, ipak povećale izvoz zbog velike potražnje i postojećih veza sa američkim kompanijama.

Američki građani snose najveći teret

Uprkos prilagođavanju američkih uvoznika, proizvodnja u SAD-u nije se u potpunosti oporavila. Ekonomista Aleks Durante ističe da su sektori poput računarske opreme i AI proizvoda jedini delimično zaštićeni.

Carine su tokom 2025. godine donele SAD-u prihod od 287 milijardi dolara, ali su najveći deo tereta prebacile na američke potrošače, povećavajući troškove svakog kućnog budžeta za oko 1.000 dolara.

Nakon avgusta 2025. godine međunarodni izvoznici suočavaju se sa ubrzano sklopljenim i poništenim trgovinskim sporazumima, dok nove tarifne pretnje dodatno povećavaju nestabilnost.

Nakon odluke Vrhovnog suda u februaru 2026. i uvođenja jedinstvene carine od 15%, i uvoznici i izvoznici ostaju u stanju neizvesnosti. 

Vlade širom sveta sada se fokusiraju na diverzifikaciju lanaca snabdevanja, što bi mogla biti možda jedina pozitivna posledica ove trgovinske krize.

Skok maloprodaje u Americi: Da li će rast cena benzina smanjiti potrošnju u narednim mesecima?

Velike oscilacije cena zlata na tržištu: Dešavanja zbunila investitore - šta se zapravo dešava?