Avio-saobraćaj se još od korone suočava sa velikim problemima
Avio-saobraćaj se poslednjih godina suočio sa nizom okolnosti koje su u značajnoj meri uticale na poslovanje i profitabilnost, ali i na transport i turizam kao dve značajne privredne grane svih zemalja sveta, smatraju stručnjaci.
Kada je početkom 2020. godine svet skoro stao usled pandemije korona virusa, slična se situacija dogodila i avio-kompanijama.
Finansijske mogućnosti kompanija naglo su se smanjivale, što je posledično dovelo i do otkazivanja naručenih aviona koji je trebalo da osnaže flote pred tadašnju letnju sezonu.
Flote su prizemljene, letovi obustavljeni na neodređeno vreme, a brojni zaposleni u avijaciji postali su tehnološki višak.
Iako je vazdušni saobraćaj do te 2020. godine smatran stabilnim, novonastala situacija je pokazala da na određene spoljašnje faktore niko nije u potpunosti imun. Uprkos snažnim naporima avio-kompanija, prilagođavanje na nove uslove poslovanja, teklo je relativno sporo.
Godine koje su usledile zabeležile su povećanje broja putnika i letova, ali sve do 2023. godine kompanije nisu uspele da se vrate na brojeve putnika koje su imale u poslednjoj pretpandemijskoj 2019. godini.
Pandemija je imala snažan uticaj i na segmente avio-industrije koji se bave proizvodnjom. Kompanije koje proizvode avione, kao i rezervne delove pretrpele su isti nivo promena, a brojni radnici su ostali bez posla. U tim okolnostima proizvodni pogoni nisu uspevali da tržištu isporuče dovoljne količine rezervnih delova.
Tokom 2021. i 2022. godine ova situacija nije se činila alarmantnom, međutim stigla je 2023. godina u kojoj vazdušni saobraćaj pokazuje znake značajnog oporavka, avio-kompanije ponovo lete u velikoj meri, obnavljaju se ili uvode nove destinacije, a brojevi prevezenih putnika na mesečnom i kvartalnom nivou polako prevazilaze one iz 2019. godine.
Industrija je živnula, ali su problemi u lancu snabdevanja čak i veći nego ranije, čime značajno usporavaju dalju ekspanziju avio-kompanija.
Letnja sezona u avio-industriji počela je krajem marta, a avio-kompanije su još tada počele da najavljuju otkazivanja pojedinih planiranih letova i takvo stanje traje i dalje.
Usled odlaganja isporuke 10 aviona Boing 737 Max, jedna od najvećih evropskih kompanija, Rajaner najavila je smanjenje julskog broja letova, pre svega na rutama visoke frekvencije između Britanije i Irske.
I Lufthanza je tada najavila da u aktuelnoj letnjoj sezoni planira da otkaže više od 30.000 letova zbog, kako su rekli, kontinuiranog nedostatka zaposlenih u vazduhoplovnoj industriji.
Nije drugačija situacija ni u nisko-tarifnoj kompaniji Transavia koja je zbog manjka aviona i problema sa njihovim održavanjem najavila ukidanje 335 letova.
Ni druge kontinente nije zaobišao talas izmena u avio-saobraćaju, uzrokovan nedostatkom osoblja i kašnjenjem isporuka aviona.
Amerikan erlajns je ukinuo skoro 50.000 letova širom svoje mreže, a najveće redukcije će pretrpeti međunarodni aerodromi u Čikagu i Dalasu.
Pored avio-kompanija i proizvođača rezervnih delova, uzdrmani su i aerodromi širom sveta i svakodnevno se organizuju štrajkovi različitih aerodromskih službi i to pogađa celu industriju bez izuzetka.
Od početka letnje sezone u Evropi su zabeleženi štrajkovi zaposlenih na aerodromima u Italiji, Nemačkoj, Grčkoj, Francuskoj.
Usled zabrane letanja iznad teritorije Ukrajine i prekida avio-saobraćaja sa Rusijom došlo do uvođenja zaobilaznih ruta i posledično veće potrošnje goriva, dok su njegove cene veoma skočile, što se odrazilo i na cene avio-karata.
Takođe, ni avio-transport robe nije pošteđen i neke od najvećih kompanija za vazdušni prevoz robe upravo su iz ratom zaraćenih zemalja, pa je shodno tome došlo do velikog pada u ovom segmentu avio-poslovanja.
Iako se avio-industrija trenutno suočava sa brojnim izazovima, prognoze stručnjaka su, ipak, pozitivne.
Slažu se da će predstojeće leto biti dinamično i za većinu avio-kompanija turbulentno, ali je stav struke da ta industrija, ipak, ide uzlaznom putanjom i da će se uspešno izboriti sa svim izazovima, kao i da će se putnicima obezbediti odgovarajući nivo usluge.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.