Samo četiri odsto građana Srbije izabralo bi kriptovalute za ulaganje: Zašto i dalje više verujemo zlatu i evrima?

Dok svetske finansijske institucije sve ozbiljnije ulaze na tržište digitalne imovine, a blokčejn tehnologija omogućava čak i trgovinu zlatom u obliku digitalnih tokena, domaći investitori ostaju oprezni.

Prema istraživanju kompanije “Tavex Zlato&srebro”, predstavljenom u Beogradu, svega četiri odsto ispitanika opredelilo bi se za kriptovalute kada bi imalo 10.000 evra na raspolaganju za ulaganje ili druge namene.

Kripto prevare u Srbiji: Kako lažna obećanja o brzoj zaradi prazne novčanike građana

"Kripto zima" je završena: Stručnjak najavljuje najduži i najsnažniji rast u istoriji

Georgi Hristov, direktor kompanije, koji i sam ulaže u kriptovalute, smatra da razloge za takve rezultate treba tražiti pre svega u generacijskim razlikama i nedovoljnom razumevanju digitalne imovine.

"Mislim da je to sasvim normalno, s obzirom na to da su tehnologije mnogo bliže mladima nego starijim generacijama. Kako ćete osobi koja ima 60 godina objasniti da treba da uđe na neku internet stranicu i kupi digitalnu imovinu? Ljudi generalno nemaju poverenja u to. A da bi imali poverenja, moraju da razumeju kako ta imovina funkcioniše", objašnjava Hristov.

On veruje da će se ova slika vremenom promeniti i da će za nekoliko decenija i penzioneri mnogo lakše koristiti kriptovalute, jer će to biti generacije koje su odrasle uz digitalne tehnologije. Međutim, to što poznajete neku tehnologiju ne znači da ćete donositi racionalnije investicione odluke. A upravo su kriptovalute bile prilika koju nisu propustili samo najhrabriji. I nosile su ogroman rizik.

Imate novac, ali banka kaže "ne": Evo kada može da odbije klijenta, a kada krši pravila

Pucanje AI balona

Može li pucanje AI balona da povuče i kriptovalute je pitanje  posebno  važno u trenutku kada investitori preispituju ogromna ulaganja u razvoj veštačke inteligencije.

Hristov smatra da određena povezanost postoji, ali da nije tako neposredna kao što se ponekad pretpostavlja.

"Na neki način se to prati, ali nije tako strogo povezano. Kada investiramo u zlato, pratimo inflaciju, štampanje novca i druge ekonomske pokazatelje. Kod bitkoina su struktura i mehanizam emisije jasno definisani. Znamo kako funkcionišu ciklusi i kada će se emisija novih bitkoina završiti. Zbog prirode digitalne imovine, ta veza je nešto drugačija", objašnjava Hristov.

Međutim, iako bitkoin ima sopstveni mehanizam emisije, njegova cena zavisi od ponude i tražnje, dostupnosti kapitala i raspoloženja investitora. Zato pad poverenja u visokorizičnu tehnološku imovinu može da utiče i na kripto tržište, čak i kada se ništa nije promenilo u samoj blokčejn tehnologiji.

"Svi poznajemo bar jednu osobu koja je uložila 100 ili 500 dolara i bezobrazno se obogatila. Ali niko ne priča o ljudima koji su novac izgubili", kaže Hristov. On podseća i na NFT tokene, koji su pre nekoliko godina izazvali pravu investicionu pomamu, da bi potom veliki deo tržišta izgubio nekadašnju popularnost.

Hristov je skeptičan prema očekivanjima da će se spektakularni istorijski rast bitkoina ponoviti u istim razmerama.

Svetu preti nova dužnička kriza: Koliko je Srbija spremna za ekonomske potrese?

"Moje mišljenje je da se to neće ponoviti. Ko je uspeo da uhvati taj ciklus, iskoristio je priliku. Naravno, moguće je da se ponovi i da ja pogrešim, ali ne verujem u to i ne bih na taj način investirao", ističe Hristov.

Ipak, on ukazuje na važnu razliku između bitkoina i drugih oblika digitalne imovine. Njegov mehanizam emisije je unapred utvrđen, a maksimalna ponuda ograničena na 21 milion bitkoina. Ta predvidljivost pravila, međutim, ne znači i predvidljivost tržišne cene.

Kriptovalute tako ostaju na neobičnom raskršću tehnologije i finansija. S jedne strane, razvija se infrastruktura koja omogućava nove oblike vlasništva, plaćanja i ulaganja. S druge, tržište ostaje podložno špekulacijama, naglim promenama vrednosti i bezbednosnim rizicima. Možda zato budućnost kriptovaluta neće zavisiti samo od novih tehnoloških dostignuća i rasta cena, već pre svega od toga koliko će ljudi razumeti šta zapravo kupuju, kako to funkcioniše i kome poveravaju svoj novac.

Dinarska ili devizna štednja: Koja opcija je donela više novca građanima Srbije?

21 milion bitkoina postoji

Za generacije koje pamte ratove, sankcije, hiperinflaciju i propast banaka, evri u gotovini i fizičko zlato zato imaju posebnu psihološku vrednost. Mogu da se dodirnu, prebroje, sakriju i ponesu. Digitalni novčanik, privatni ključevi i kriptografski algoritmi ne pružaju isti osećaj kontrole. A i zavise od struje, a nama je nestajala, i to po 12 sati dnevno.

To ne znači da su gotovina i zlato bez rizika, niti da se kriptovalute ne mogu prenositi preko granica. Ali generaciji koja je preživela gubitak vrednosti novca i ekonomsku nestabilnost mnogo je lakše da poveruje onome što drži u ruci nego onome što postoji samo kao digitalni zapis.

I tu se možda nalazi najveća prepreka širem prihvatanju kriptovaluta - ne u samoj tehnologiji, već u poverenju, piše Dnevnik.

Kupujete kriptovalute u Srbiji? Ove tri stvari obavezno proverite pre prve uplate

Da li ćemo uskoro moći da plaćamo kriptovalutama u prodavnicama? Stručnjak otkrio šta je problem