Kupujete stan? Ove ozbiljne mane postaju vidljive tek kada temperature padnu

Tokom jeseni se mnogo jasnije vidi šta znači dobar stan, a šta nekretnina koja samo na oglasu izgleda lepo, jer tek kada zahladi, pojave se hladni podovi, orošeni prozori, vlaga i buđ po zidovima.

Prizemlje prvo dolazi na proveru.

Srbija beleži novi rast cena stanova: Da li je kraj poskupljenjima na vidiku?

Nekretnine u EU sve skuplje: Hrvatska u vrhu po rastu kirija

Stan u prizemlju nije automatski loš izbor, ali ima nekoliko stvari koje kupac mora dobro da proveri. Ako se ispod njega nalazi hladan ili vlažan podrum, garaža koja se ne greje ili prostor koji nije dobro izolovan, pod može biti znatno hladniji nego u stanu između dva grejana sprata. To može značiti i veće potrebe i račune za grejanje, naročito ako zgrada nema dobru termoizolaciju, piše Kurir.

Jesen je upravo period kada se takav problem najlakše primeti. Kada spoljašnja temperatura padne, hladne površine u stanu postaju pogodno mesto za kondenzaciju, pa se prvo pojavljuju orošeni prozori, vlažni uglovi i tamne fleke. Ako kupac razgleda stan u oktobru ili novembru, mnogo je veća šansa da će primetiti ono što se tokom toplog leta jednostavno nije videlo.

Buđ nije samo ružna fleka

Vlaga i buđ nisu problem koji treba rešavati samo krečenjem. Svetska zdravstvena organizacija navodi da su trajna vlaga i buđ u zatvorenim prostorima povezane sa većom učestalošću respiratornih simptoma, alergija i astme, zbog čega je važno pronaći i ukloniti uzrok vlage, a ne samo prekriti fleku novom bojom.

Zato kupac koji u prizemlju vidi sveže okrečen zid ne bi trebalo odmah da zaključi da je problem rešen. Vredi pogledati ćoškove, prostor iza ormara, donje delove zidova, deo oko prozora i zidove prema podrumu.Ako se oseća jak miris vlage ili se vide tragovi ljuštenja boje i maltera, to je znak da treba detaljnije proveriti šta se dešava sa objektom.

Loša izolacija stiže na naplatu

Druga stvar koja na jesen dolazi na naplatu jeste loša termoizolacija. Ministarstvo građevinarstva navodi da dobro termički izolovana zgrada troši manje energije za grejanje zimi i hlađenje leti, dok energetski efikasna zgrada omogućava i ugodnije uslove za život.

Kupcu zato nije dovoljno da pita samo „koliko je kvadrat“, treba pitati i kakva je izolacija zgrade, kada je rađena fasada, da li postoji izolacija poda prema podrumu i kakva je stolarija. Stan koji je nekoliko hiljada evra jeftiniji može na kraju biti mnogo skuplji ako odmah traži ozbiljno ulaganje u izolaciju, prozore ili rešavanje vlage.

Kupci sada gledaju i račune

Tržište nekretnina u Srbiji i dalje je aktivno. Republički geodetski zavod je objavio da je u drugom tromesečju 2026. prosečna cena stanova na nivou Srbije bila 5,25 odsto viša nego godinu dana ranije, dok je broj ugovora za stanove bio 5,8 odsto manji. To znači da se stanovi i dalje prodaju po višim cenama, ali kupci imaju dodatni razlog da dobro gledaju šta za svoj novac dobijaju.

U prvom polugodištu 2026. godine stanovi su činili čak 61 odsto ukupne vrednosti prometa nepokretnosti u Srbiji, sa 2,5 milijardi evra prometovane vrednosti. Zato se kod kupovine stana ne gleda samo cena kvadrata, već sve više i koliko će nekretnina zahtevati ulaganja nakon useljenja.

Šta proveriti pre kapare?

Ako se stan kupuje tokom jeseni, dobro je doći u obilazak malo detaljnije nego tokom leta. Pogledajte zidove i plafone, naročito uglove, pomerite ako je moguće neki komad nameštaja od spoljnog zida, proverite da li su prozori mokri i pitajte vlasnika kakvi su računi za grejanje tokom zime. Kod prizemlja obavezno treba pogledati i šta se nalazi neposredno ispod stana.

Treba proveriti i energetsku dokumentaciju kada je dostupna. Kod nas u Srbiji postoji energetski pasoš koji sadrži podatke o energetskim svojstvima zgrade, njenom energetskom razredu i preporukama za poboljšanje tih svojstava. Ovo je još jedan podatak koji kupcu može pomoći da shvati koliko je objekat energetski efikasan.

Nije samo prizemlje problematično

Pored prizemlja, memljivi mogu da budu i stanovi na poslednjem spratu, naročito ako krov nije dobro urađen ili postoji problem sa prokišnjavanjem. Kada kiša i vlaga krenu da prodiru kroz krov, tragovi se često prvo pojave na plafonu i gornjim delovima zidova.

Problem mogu da imaju i stanovi koji su na uglu zgrade, odnosno oni sa više spoljnih zidova. Ako su zidovi hladni, a izolacija slaba, u hladnijem periodu može lakše da se pojavi kondenzacija, naročito u ćoškovima i iza nameštaja koji je priljubljen uz zid.

Dobro termički izolovana zgrada, prema Ministarstvu građevinarstva, troši manje energije za grejanje i pruža bolje uslove za stanovanje, dok podaci ministarstva ukazuju na veliki broj zgrada u Srbiji koje ne ispunjavaju minimalne uslove energetske efikasnosti.

Vlasnik stana ne može tek tako da izbaci podstanara: Evo šta mora da piše u ugovoru

Posebno treba obratiti pažnju na stanove sa lošom stolarijom i slabom ventilacijom, bez obzira na to na kom su spratu. Kada se kuva, tušira, suši veš ili jednostavno boravi više ljudi u stanu, u vazduhu se stvara vlaga, a ako ona nema gde da izađe, kondenzuje se na hladnim površinama. Zato stan može da bude memljiv čak i kada nema curenja vode, već problem može biti kombinacija hladnih zidova, slabe izolacije i nedovoljnog provetravanja.

Najjednostavnije pravilo glasi: ne gledajte stan samo očima, već pogledajte i kako „radi“ kada zahladi. Ako je u prizemlju suv, topao, dobro izolovan i nema tragova vlage, nema razloga da ga odbacite samo zbog sprata. Ali ako se već u oktobru vide mokri uglovi, oseća memljiv miris i zidovi su hladni i vlažni, mnogo je važnije utvrditi zašto se to dešava nego zalepiti se za lepu cenu po kvadratu.

Da li se isplati ulagati u nekretnine? Stručnjaci otkrivaju šta treba uzeti u obzir

Novi talas Rusa stigao u Srbiju, posledice se već vide: Za jedan stan čeka i po šest ljudi, kirije skočile i do 30 odsto