Manje hemije na njivama, veći troškovi proizvodnje: Može li Srbija da se okrene biopesticidima?

Evropski poljoprivrednici sve više traže načine da zaštite biljke uz manju upotrebu hemijskih sredstava, a biopesticidi se već koriste u ozbiljnoj komercijalnoj proizvodnji u pojedinim zemljama.

Profesor Akademije strukovnih studija u Šapcu Milan Blagojević kaže za RTS da su biopesticidi prirodnog porekla i preciznije deluju na štetočine, ali da njihova uspešna primena zahteva više znanja i iskustva.

Suša koči jesenju setvu u Srbiji: Vremenska prognoza ne ide na ruku poljoprivrednicima

Stiže pomoć za poljoprivrednike: Država plaća do 80 odsto za bunare, a za jednu meru i do 100 odsto

"Biopesticidi su proizvodi prirodnog porekla koji sadrže žive mikroorganizme – bakterije, gljive, viruse ili druge organizme, njihove metabolite, biljne ekstrakte i minerale. Koriste se ne samo za zaštitu, već i za ishranu biljaka“, objašnjava Blagojević.

Biopesticidi ne uništavaju korisne organizme

Jedna od glavnih prednosti biopesticida je to što su usmereni na određene patogene i štetočine, za razliku od sintetičkih sredstava koja mogu da deluju i na korisne organizme.

"Biopesticidi su usko specijalizovani i gađaju samo patogene ili štetočine za koje su namenjeni. Pesticidi koje trenutno upotrebljavamo, odnosno sintetička jedinjenja uništavaju i neciljane, korisne organizme, poput pčela, dok biopesticidi imaju strogo specifičan način delovanja i ne ugrožavaju neciljane organizme“, navodi Blagojević.

Ipak, njihova efikasnost zavisi od načina i trenutka primene.

"Nisu toliko efikasni kao hemijski, odnosno sintetički pesticidi. Potrebno je veliko iskustvo i znanje o tome kada i na koji način se primenjuju. Efikasni su ako se primene pravovremeno, kada je to zaista neophodno i kada se steknu odgovarajući uslovi“, ističe Blagojević.

Najefikasniji u plastenicima i staklenicima

Biopesticidi su, prema njegovim rečima, posebno pogodni za proizvodnju u zatvorenom prostoru, gde proizvođači mogu lakše da kontrolišu uslove.

"U zatvorenim prostorima, u povrtarskoj i cvećarskoj proizvodnji, plastenicima i staklenicima, možemo da kontrolišemo bar neke parametre spoljne sredine. Na otvorenom mogu da budu gotovo efikasni kao i regularna hemija kada imamo mogućnost da ih pravovremeno primenimo", kaže Blagojević.

Kao jednu od prednosti ističe i to što je reč o sredstvima prirodnog porekla.

"Oni nisu invazivni. Reč je o prirodnom poreklu i može se reći da su gotovo bezopasni. Mnogi imaju praktično nultu karencu, što znači da nisu opasni po konzumaciju čak i nekoliko sati posle tretiranja“, navodi Blagojević.

Proizvodnja skuplja i više od deset odsto

Biopesticidi, međutim, povećavaju troškove proizvodnje jer je, za razliku od klasičnih pesticida, često potrebno više tretmana.

"Jesu skuplji u odnosu na regularnu hemiju, ali nije pitanje samo cene preparata. Sa hemijskim preparatom uđete u obradivu površinu i rešite problem praktično jednim prohodom, dok biopesticidi zahtevaju veći broj tretmana. To dodatno povećava troškove proizvodnje“, objašnjava Blagojević.

Procenjuje da bi, uz dovoljno znanja i iskustva, proizvodnja mogla da bude skuplja oko deset odsto, ali upozorava da bi u Srbiji trošak u početku mogao da bude i veći.

"Mislim da je deset odsto možda i malo, pogotovo što kod nas sigurno ne bi ostalo na tih deset odsto. Nemamo gotovo nikakvo iskustvo, pa bi dolazilo do grešaka, ponavljanja tretmana i dodatnog poskupljenja proizvodnje“, upozorava Blagojević.

Biopesticidi dostupni i u Srbiji

Ova sredstva već mogu da se nabave u Srbiji, ali Blagojević ponovo naglašava da je za njihovu pravilnu upotrebu potrebno znanje.

"Postoje firme koje se time bave i biopesticidi se mogu naći. Pitanje je iskustva i primene. Postoje i savetodavci koji bi mogli da pomognu proizvođačima“, kaže Blagojević.

Kada je reč o propisima, ukazuje da sredstva za zaštitu bilja i dalje prolaze postupak registracije u Srbiji.

"Mi i dalje prolazimo regularnu kontrolu i pesticidi prolaze postupak registracije u Srbiji. Nije reč o tome da, ako je nešto registrovano u Evropskoj uniji, po automatizmu bude registrovano i kod nas“, objašnjava Blagojević.

Postepeno uvođenje umesto potpunog izbacivanja hemije

Blagojević preporučuje biopesticide onima koji hranu proizvode za sopstvene potrebe, dok za velike proizvođače smatra da je realnije postepeno uvođenje i kombinovanje sa konvencionalnim sredstvima.

"Hobistima svakako preporučujem biopesticide. Oni se i bave proizvodnjom da bi imali svoju bezbednu hranu i treba da ih primenjuju i kombinuju sa drugim načinima kojima izbegavaju upotrebu hemije“, kaže Blagojević.

Kod profesionalne proizvodnje, naglašava, prelazak ne bi trebalo da bude nagli.

"Ni u Evropskoj uniji ne izbacuju naglo konvencionalne pesticide, već kombinuju biopesticide i konvencionalna sredstva u okviru integralne proizvodnje bilja, kako ne bi došlo do naglog pada prinosa i ekonomske štete. Kod ozbiljnih proizvođača biopesticide treba uvoditi postepeno, kako bismo stekli iskustvo u njihovoj primeni, a sve u cilju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane“, zaključuje Blagojević.

Stigle nove brojke o srpskoj poljoprivredi: Posledice suše mnogo ozbiljnije nego što se očekivalo, jedan usev posebno stradao

Velike razlike na srpskim pijacama: Zašto jedni spuštaju cene stoke, a drugi traže više?