Ministarka Vujović za UNU o planovima za 2025. godinu: Ostavimo deci zeleniju i čistiju Srbiju, a ne probleme

Tokom 2024. godine često smo bili informisani o dobrim ekonomskim rezultatima Srbije, pri čemu tu ne računamo samo državne zvaničnike, već u obzir uzimamo i Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku, Evropsku banka za obnovu i razvoj... Videli smo da se otvaraju nove deonice auto-puteva, kao i fabrike vredne milijardu dolara, ali ima li to sve smisla ako se ne udišemo kvalitetan vazduh ili nam naselja nemaju fekalnu kanalizaciju, a otpad bacimo gde nam se prohte?  

Dakle, bitna je ekonomija, bez nje se svakako ne može, ali su još bitniji živi i zdravi ljudi, jer bez njih nema nikakve ekonomije. Tačnije, nema ničega. A da bi ljudi bili živi i zdravi, neophodno je da udišu zdrav vazduh, da piju vodu koja nije "obogaćena" metalima, da jedu zdravu hranu sa nezagađenih njiva i da svoje vreme mogu da provode u nezagađenoj prirodi. Upravo zbog svega toga u mnogim državama sveta, a sada je tako i kod nas, jedno od najvažnijih ministarstava u vladama jeste ono za zaštitu životne sredine. 

UNA u poseti fascinantnoj solarnoj elektrani u Grčkoj: Evo kako 60 žena vodi zemlju u budućnost

Vujović zadovoljna: Za ulaganja u zaštitu životne sredine opredeljen najveći iznos do sada

Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima krucijalan značaj za bolju budućnost naše nacije, a to ministarstvo je jedno od onih koje poslednjih godina ima zadatak da nadoknadi (ili ispravi) ono što je propuštano da bude urađeno prethodnih decenija. 

Zadatak nije nimalo lak, ali je UNA upravo zato razgovarala sa osobom koja je najpozvanija da kaže šta smo uradili, kakva je sada situacija i u kom pravcu idemo kada je reč o našoj životnoj sredini - ministarkom Irenom Vujović. 

Šta je to urađeno tokom 2024. godine, čime se to ponosimo i da li je moglo bolje? 

"Kada je reč o resoru zaštite životne sredine, godinu koju ostavljamo za nama obeležila je ubrzana izgradnja zelene infrastrukture koju Srbija ranije nije imala. Kada sumiramo rezultate iz 2024, ali i iz prethodne četiri godine otkad sam preuzela resor, zadovoljna sam činjenicom da smo gotovo u svaki grad i opštinu u Srbiji doneli bar jedan ekološki projekat. Kada direktno od građana čujem koliko su oni zadovoljni i da su na neke projekte čekali po 20-30 godina, bilo da je reč o izgradnji kanalizacione mreže, saniranju nesanitarne deponije, ili možda o zameni kotlarnice na ekološki prihvatljiviji energent, zadovoljna sam i ja. Međutim, ja se sa svojim timom uvek trudim da u resoru koji vodim napravim pomak i uradim još više i još bolje. Mnogo je posla pred nama, ali ostvareni rezultati jasno govore da smo na dobrom putu i da ćemo, ako nastavimo ovim ili još bržim tempom, u narednim godinama uvesti red u ovu oblast i ispuniti zacrtane ciljeve", istakla je ministarka Vujović za UNU. 

Budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 2025. godinu je najveći do sada, i rekordno visoka sredstva planirana su za još bržu izgradnju neophodne zelene infrastrukture i realizaciju važnih ekoloških projekata za dobrobit svih. 

"Reč je o kapitalnim projektima za koje je, od ideje do realizacije, potrebno vreme, i da se obezbede sredstva, da se urade projekti, a zatim i da se objekti izgrade i dodatno opreme. To je ono što nas čeka u 2025. godini, kada moramo da radimo još brže nego do sada", rekla je potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine.

Vujović: Do 2027. izdvojićemo 700 miliona evra za prečišćavanje otpadnih voda

Ministarstvo zaštite životne sredine je imalo pune ruke posla u 2024. godini, a nas je zanimalo po čemu se jedan projekat razlikovao od drugog - da li je bilo li nekih stvari koje su značajnije i šta bi moglo da bude izdvojeno kao posebno značajno ostvarenje.

"Svi naši projekti su pod‌jednako važni jer gradovima i opštinama u kojima se realizuju donose naprednije standarde zaštite životne sredine, a to direktno utiče na poboljšanje kvaliteta života građana, što je naš najvažniji cilj. Imajući u vidu da je upravljanje otpadom jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji, jedan od najznačajnih projekata svakako je izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom Kalenić - Ub. Radovi su u toku i očekujem da će deo regionalnog centra - sanitarna deponija, biti gotova 2025. godine, a u planu su i druga postrojenja, koja će omogućiti savremeni tretman otpada uz poštovanje principa cirkularne ekonomije, kao važnog stuba Zelene agende. Ka ovom modernom centru će gravitirati 15 lokalnih samouprava, a problem otpada će biti rešen za više od pola miliona stanovnika", istakla je Vujović i dodala: 

"Gradimo i kompostanu u sklopu centra u Pirotu, a potpisala sam i važan ugovor na osnovu kojeg će u 2025. početi radovi na proširenju deponije u ovom centru.  Svi projekti su podjednako značajni, jer uvode sistem zaštite životne sredine po savremenim standardima u gradovima i opštinama u kojima se realizuju a to, ponoviću, pozitivno utiče i na kvalitet života građana, što nam je najvažnije i krajnji je cilj našeg rada."

Važan projekat na kom je rađeno tokom protekle godine jeste onaj u Nišu gde je u toku gradnja najvećeg postrojenja za preradu otpadnih voda. 

"Ako bih izdvojila projekat u oblasti upravljanja otpadnim vodama po kilometrima kanalizacione mreže koje gradimo ili po kapacitetu postrojenja, najveći realizujemo u Nišu, gde gradimo 46,6 kilometara kanalizacije i najveće postrojenje za preradu otpadnih voda kapaciteta 286.000 ekvivalent stanovnika. Kapitalni projekat realizujemo i u Leskovcu, gde gradimo oko 78 kilometara nedostajuće kanalizacije, a isto toliko i u Pećincima, s tim što su u dva naselja - Prhovo i Popinci - već gotovi projekti izgradnje 23,8 kilometara. Sa druge strane, realizujemo i manje projekte po kapacitetu, ali svakako jednake po važnosti za građane. Primer za to je projekat hitne sanacije regionalnog kolektora u Staroj Pazovi, koji je nedavno završen i prostire se na svega jednom kilometru, ali je jako važan za stanovnike opštine Stara Pazova i Gradske opštine Zemun. Zbog pucanja kolektora u Staroj Pazovi ranije je dolazilo do izlivanja otpadnih voda i fekalne kanalizacije koja je stizala do kanalske mreže u zemunskom naselju Busije. Radovi su nedavno završeni i ovim, po kilometrima gledano malim projektom, rešili smo veliki problem građana", naglašava resorna ministarka. 

U Srbiji je oduvek i veliki problem broj kotlarnica i njihova zamena ekološkijim rešenjem. Ujedno, one i ponajviše utiču na kvalitet vazduha u našoj zemlji. 

"Kada je reč o projektima zamene kotlarnica, svi su mi važni, jer njima odmah postižemo željeni efekat, a to je bolji kvalitet vazduha za sve. U protekle četiri godine uspeli smo da zamenimo 169 kotlarnica u 76 lokalnih samouprava, dok smo istovremeno podržali oko 4.500 domaćinstava da zamene svoje ložište. Brinemo i o prirodnim resursima i važno je da istaknem da se zaštićena područja sada prostiru na 10,3% teritorije Srbije, a da su izdvajanja za njihovo održavanje iz godine u godinu sve veća".

I pored do sada urađenih projekata ili onih na kojima je započeo rad, Srbiji ipak predstoji još posla na unapređenju zaštite životne sredine. 

Koji su glavni projekti koji nas očekuju u 2025. godini i šta im je cilj?

"Rad Ministarstva koje vodim će u 2025. godini obeležiti dve reči - kontinuitet i intenzitet. Moramo još brže da nastavimo realizaciju kapitalnih projekata izgradnje zelene infrastrukture, jer je to osnov za rešavanje nagomilanih problema koje smo nasledili kao posledicu nebrige prethodne vlasti. Dobra vest je da je za 2025. godinu predviđen rekordno visok i razvojni budžet usmeren na kapitalne zelene projekte, a opredeljena su sredstva u iznosu od 23,8 milijardi dinara, što je 4,5 puta više u poređenju sa 2021. godinom", kaže Vujović za UNU. 

Jedan od glavnih prioriteta za 2025. godinu, ali i one godine posle nje, ostaje izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda. 

"Nastavićemo radove u Nišu, Bečeju i drugim gradovima širom Srbije, uz izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže. Cilj je da u 2027. godini imamo 35 lokalnih samouprava sa izgrađenim postrojenjem i 80 odsto izgrađenosti kanalizacione mreže, što je po evropskim standardima", istakla je ministarka Vujović. 

"Nedavno je potpisan ugovor sa evropskim partnerima, kojim smo obezbedili dodatnih 150 miliona evra za izgradnju modernih regionalnih centara za upravljanje otpadom. Centri su važni, jer će se otpad tretirati po savremenim standardima, a ujedno su preduslov da brže zatvaramo nesanitarne deponije na kojima se decenijama nepravilno odlagao otpad. Uz centre, gradićemo i transfer stanice za pretovar otpada i reciklažna dvorišta, koja će unaprediti upravljanje otpadom u celini. Nastavljamo još snažnije i sa realizacijom projekata za bolji kvalitet vazduha, a u fokusu će biti lokalne samouprave u kojima se beležilo najveće prekoračenje emisija". 

Kada sve saberemo za kraj 2024. godine - šta je urađeno, ali naročito šta tek treba da se uradi, kakvu poruku bi bilo najbolje poslati za ove praznične dane?

"Prvenstveno želim svim građanima da predstojeće praznike provedu u miru i veselju sa svojim najbližima, i da sloga bude naša snaga i u narednoj godini. Želim da nam 2025. obeleže brojni zeleni projekti i da naš zajednički cilj bude da još bolje i predanije brinemo o životnoj sredini. Naš zadatak je da budućim generacijama ne ostavljamo probleme koje smo mi nasledili, već zeleniju i čistiju Srbiju. Ukoliko svako od nas da svoj doprinos, sigurna sam da ujedinjeni možemo da napravimo veliku razliku, za dobrobit svih", zaključila je Irena Vujović.

Bilo kako bilo, da bismo unapredili Srbiju i da bi nam postala zelenija, moramo da budemo pošteni - to zavisi i od svakoga od nas. Razmišljajmo malo više o sebi, našoj deci, unucima i praunucima - brinimo kakvu ćemo im planetu ostaviti u amanet. 

Novi paket pomoći EU: 162 miliona evra za zelenu agendu i reformu državne uprave

Kakav je uticaj pooštrenih mera EU po pitanju klimatskih ambicija za Srbiju?