Istraživanje NALED-a: Radna snaga najveći izazov za male biznise u manjim opštinama u Srbiji

Nedostatak radne snage, posebno kvalifikovane, i visoke takse su najveći izazovi za male biznise u manjim opštinama Srbije, objavio je danas NALED u svom biltenu.

Kako je navedeno, skoro polovina malih biznisa kao najveću prednost rada na lokalu ističe dobre lične kontakte i razvijene poslovne mreže u zajednici, dok gotovo trećina navodi nisku cenu poslovanja i povoljnu saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu.

Putevi Srbije upozoravaju: Ne otvarajte SMS poruke o kaznama, u pitanju je opasna prevara

Kako žene u šestoj deceniji da pronađu posao? Ministarka o uslovima na tržištu rada

S druge strane, ključni problem predstavlja nedostatak radne snage, posebno kvalifikovane, što dodatno otežava odlazak mladih u veće gradske sredine i van granica Srbije.

Privreda u manjim opštinama Srbije u velikoj meri funkcioniše unutar lokalnih okvira.

Kako je istaknuto, čak 83 odsto firmi posluje gotovo isključivo u svojoj opštini, a 70 odsto prihoda ostvaruje lokalno.

Istraživanje koje je za NALED sprovela agencija Lidington Research u okviru projekta "Snažne i važne" obuhvatilo je više od 700 privrednika iz deset opština: Ćuprija, Bogatić, Vlasotince, Prijepolje, Tutin, Sjenica, Preševo, Bujanovac, Trstenik i Ivanjica.

Više od 80 odsto lokalnih biznisa finansira se sopstvenim sredstvima, a od toga trećina uz pomoć pozajmica od članova porodice.

Šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u Irena Đorđević Šušić rekla je da se, kako bi mali biznisi u većoj meri koristili nacionalne i lokalne programe podrške, kojih inače nema dovoljno na tržištu, Savet za male biznise NALED-a zalaže da sve informacije budu na jednom mestu, jasno objašnjene, sa jednostavnim procedurama i podrškom pri apliciranju.

"Podaci pokazuju i da mali biznisi još uvek većinu administracije obavljaju na šalteru, pa je potrebno dodatno ih osnažiti za digitalno poslovanje", objasnila je Đorđević Šušić.

Na šaltere svojih lokalnih samouprava pokretači malih biznisa najčešće odlaze kako bi prijavili i platili lokalne takse, kao i pribavili određene dozvole i saglasnosti, za šta u proseku izdvajaju jedan do dva dana mesečno.

Najveće finansijsko opterećenje predstavljaju im komunalne i ekološke takse.

Kao prioritet za naredni period, preduzetnici ističu ulaganje u ljudske kapacitete kroz obuke i prekvalifikacije, ali i unapređenje saobraćajne i komunalne infrastrukture.

Porast zahteva za građevinske dozvole u Srbiji: Najbolji rezultati u poslednjem kvartalu 2025. godine

Đorđević Šušić ističe da je, kako bi se unapredili uslovi poslovanja za preduzetnike, Savet za male biznise NALED-a u dijalogu sa resornim ministarstvom aktivno zagovara povećanje limita za paušalno oporezivanje, omogućavanje prelaska na režim lične zarade, automatski upis radnog staža, kao i mogućnost elektronskog pribavljanja poreskog uverenja prilikom zatvaranja firme.

"Poseban fokus usmeren je i na preduzetnice koje koriste porodiljsko i odsustvo radi nege deteta, kako bi im se obezbedila puna nadoknada, koja ne bi bila niža od minimalne zarade, kao i kontinuitet penzijskog staža tokom tog perioda, u skladu sa pravima zaposlenih majki", rekla je Đorđević Šušić.

Savet za male biznise NALED-a okuplja predstavnike udruženja i organizacija koje rade sa mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u Srbiji, sa ciljem da se glas malih biznisa jasnije artikuliše i uvaži u procesu kreiranja javnih politika, kroz konkretne predloge i podršku reformskim procesima.

Veliki infrastrukturni planovi: Kreću radovi na "Voždu Karađorđu", Moravski koridor stiže do Kraljeva

Zaliha đubriva ima dovoljno u Srbiji, ali koliko će mu biti visoka cena? Privredna komora najavljuje problem