Nova obaveza za firme: Provera stvarnog vlasnika jednom godišnje, kazne do dva miliona dinara

Ime firme lako je pronaći. Ali, da li je uvek lako otkriti i ko je čovek koji zaista stoji iza nje? APR uvodi godišnju proveru stvarnih vlasnika. Ko će morati da proverava podatke, zašto se to radi i kako ova evidencija može da spreči da se pravi vlasnik sakrije iza čitavog lanca firmi?

Prema Zakonu o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, firme su u obavezi da dostave podatke u roku od godinu dana od poslednjeg evidentiranja. Obavezu dostavljanja podataka imaju i oni subjekti kod kojih nije bilo promena vlasništva u proteklih 365 dana, a rok nije isti za sve subjekte.

Država izdvaja 100 miliona dinara za proizvodne firme: Evo ko može da se prijavi

Bez papira i i čekanja na šalteru: eUprava širi usluge, u planu i veštačka inteligencija

Jelena Čukić iz Agencije za privredne registre objašnjava da je osnovni smisao verifikacije da onaj koji je bio "miran", tj. nije imao nikakvu promenu u Centralnoj evidenciji u roku od godinu dana, sada ima rok od 30 dana da proveri podatke koji su evidentirani.

"Drugim rečima, da pozove osnivača i osnivača svog osnivača, što je bitno kod komplikovanih vlasničkih struktura i da se proveri da li je podatak dobro evidentiran i da li eventualno postoji neki novi dokument koji bi trebalo sada da bude učitan u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika, a da se njime potvrdi svojstvo evidentiranog stvarnog vlasnika", navodi Čukićeva..

Tu obavezu imaju i privredna društva, udruženja, zadužbine, fondacije, ogranci i predstavništva stranih privrednih društava.

Podaci važni za praćenje tokova novca

Jasmina Radovanović iz NALED-a ističe da je jako važno da se razume da stvarni vlasnici nisu samo one firme koje su registrovane kao vlasnici neke firme u Srbiji.

"To može da bude firma iz inostranstva, koja opet može da ima svog osnivača, drugu firmu iz neke treće države. Dakle, taj vlasnički niz treba da se utvrdi do samog početka, fizičkog lica, koji ima učešće posredno ili neposredno i u samom kapitalu i u donošenju odluka. Ovo je jako važno i za nadležne organe koji prate tokove novca i za banke koje rade sa klijentima i za investitore koji žele da upoznaju poslovne partnere sa kojima radimo", ukazuje Radovanovićeva.

Predviđene i zatvorske kazne

Zakon predviđa kazne za one koji izbegavaju da unesu podatke o stvarnim vlasnicima. Prekršajne kazne za firme su od 500.000 do dva miliona dinara, dok su za odgovorna lica u firmama od 50.000 do 150.000 dinara. Osim prekršajnih, zakon predviđa i kazne zatvora od šest meseci do pet godina.

Jasmina Radovanović kaže da ove kaznene odredbe same po sebi jesu upozorenja za one koji možda još nisu obavili sve vezano za registraciju, a posebno za one koji treba da verifikuju ove podatke.

"Jako je važno da vidimo i da nadležni organi koji treba da uparuju ove podatke – i banke i nadležni organi – proveravaju same evidencije, ako utvrde da postoje neka neslaganja da se obrate i APR-u da se upare i provere ovi podaci. A onda i da se pokrenu odgovarajući postupci – prekršajni ili krivični", ističe Radovanovićeva.

U Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika upisano je 173.000 subjekata, ali to nije konačna brojka, prenosi RTS.

Nemačka prepolovljava broj radnih viza za Balkan: Evo šta od 2027. godine čeka građane Srbije

Skočile cene garažnih mesta u Srbiji: U Beogradu koštaju i skoro 30.000 evra