Požari gutaju imovinu: Ko ima pravo na odštetu za izgorelu kuću, vikendicu ili njivu?

Dok se Srbija suočava sa hiljadama požara, mnogi građani pitaju se ko će nadoknaditi štetu na uništenoj imovini.

Branko Damjanović iz Udruženja osiguravača Srbije ističe da je odgovor pravno prilično jasan - naknadu štete od osiguravajuće kuće mogu da dobiju samo građani koji su svoju imovinu osigurali pre nego što je požar izbio.

Od jutros 12 požara u Srbiji: Na Stolovima mirno uprkos vetru, u Deliblatskoj peščari 500 ljudi na terenu

Dim od požara može da putuje kilometrima: Ko je najugroženiji i kako se zaštititi od štetnih čestica?

U prethodne tri nedelje Srbiju je pogodilo više od 3.000 požara, dok su i dalje aktivna četiri velika žarišta. Najteža situacija je u Deliblatskoj peščari, na Stolovima i u delu Magliča.

Ko ima pravo na odštetu?

Damjanović objašnjava da pravo na naknadu štete imaju osiguranici koji su pre nastanka štete zaključili važeći ugovor sa nekim od osiguravajućih društava koja posluju u Srbiji.

"Prva loša vest je da se o osiguranju u našem društvu uglavnom priča tek kada se dogode ovakve katastrofe. Druga je da je za pojedine ljude, nažalost, već kasno, jer je njihova imovina već zahvaćena požarom i sada više nije moguće osigurati je. Dobra vest je da za većinu građana još nije kasno i da mogu da zaključe ugovor o osiguranju imovine i tako zaštite sebe i svoje porodice", poručuje Damjanović.

Nezadovoljni ste radom katastra? Evo kako da podnesete prigovor

Koliko novca mogu da dobiju vlasnici kuća i vikendica?

Visina naknade zavisi od toga šta je tačno obuhvaćeno polisom i kolika je ugovorena suma osiguranja. Kada su u pitanju stanovi, kuće i vikendice, naknada se isplaćuje u okviru ugovorene sume. Kao jedan od osnovnih parametara obično se uzima građevinska vrednost objekta.

Ukoliko nije došlo do podosiguranja, odnosno ako objekat nije osiguran na iznos koji je znatno niži od njegove stvarne vrednosti, šteta može biti nadoknađena u punom iznosu koji pokriva polisa.To praktično znači da vlasnik ne može automatski očekivati da će mu osiguravajuća kuća isplatiti tržišnu vrednost nekretnine ako je ona drugačije definisana polisom.

Šta je sa poljoprivrednim usevima?

Posebna pravila važe za poljoprivredne proizvode i letinu koja strada u požarima. U tim slučajevima procena se vrši na osnovu trenutne tržišne vrednosti poljoprivrednih proizvoda, objašnjava Damjanović. Zbog toga je kod poljoprivrednika važno da polisa jasno definiše šta je osigurano i na koji način se obračunava eventualna šteta.

Šta ako izgori automobil?

Kod motornih vozila primenjuju se standardne procedure procene štete. Postoji jasna razlika između totalne i delimične štete, a način obračuna zavisi od vrste osiguranja i uslova ugovora. Drugim rečima, vlasnik automobila koji nema odgovarajuće osiguranje ne može očekivati naknadu štete od osiguravajuće kuće samo zato što je vozilo uništeno u požaru.

Gde je najjeftiniji hektar zemlje? Srpske oranice drže cenu

U Srbiji osigurano tek oko 10 odsto imovine

Iako su požari tokom letnjih meseci sve češći, svest građana o potrebi osiguranja imovine i dalje je veoma niska. Prema Damjanovićevim rečima, u Srbiji je osigurano svega oko 10 odsto imovine, dok je procenat nešto viši kada je reč o pojedinim vrstama poljoprivrednih proizvoda.

Kada su u pitanju stanovi i automobili, procenat se, kako navodi, takođe kreće oko 10 odsto. Obavezno osiguranje kod stambenih kredita i vozila kupljenih na lizing utiče na to da procenat bude nešto viši nego što bi inače bio.

Osiguranje košta oko evro po kvadratu

Jedan od glavnih razloga zbog kojih građani izbegavaju osiguranje jeste uverenje da je ono preskupo. Damjanović to ocenjuje kao zabludu.

"Građani često smatraju da je osiguranje skupo, što je apsolutna zabluda. Osiguranje košta oko evro po kvadratu, ili tek nešto malo više ukoliko se radi o specifičnim i vrednijim objektima", navodi on.

Drugi problem je očekivanje da će u slučaju velikih prirodnih nepogoda država automatski nadoknaditi građanima kompletnu štetu.

"U slučaju ovakvih katastrofa građani zapravo očekuju pomoć države, i tu nailazimo na sistemski problem sa zaključivanjem ugovora o osiguranju",  upozorava Damjanović, prenosi Kamatica.

Istovremeno, situacija je drugačija kada je reč o velikim kompanijama, koje svoju imovinu mnogo češće osiguravaju. Poruka stručnjaka je jednostavna: osiguranje se ugovara pre nego što nastane šteta. Kada požar već izbije i imovina počne da gori, više nije moguće naknadno zaključiti polisu i očekivati isplatu za već nastalu štetu.

Požar, oluja ili grad mogu skupo da koštaju: Šta sve pokriva osiguranje i kako do nadoknade štete

Profesionalni upravnici već deceniju u zgradama: Stanari se najčešće spore zbog novca i popravki