Proizvodnja zahtevna, ali zarada sjajna: Orah zasadio na porodičnom imanju iz hobija, sad ima unosan biznis

U Srbiji je trenutno oko 3.400 hektara pod zasadima oraha. Ova sve popularnija kultura gaji se širom zemlje, ali su najveće površine u okolini Zaječara, Leskovca, Knjaževca, Valjeva, a od skoro i Kragujevca.

Na porodičnom imanju u selu Rogojevcu, pokraj Kragujevca, Mitrovići su pre sedam godina, iz hobija, na hektar i po zemljišta posadili 450 stabala oraha sorte čendler i oprašivač.

Priča iz Indonezije: Da li uzgoj pačulija ima negativne posledice na prašume i ekosistem?

Srbija prva u Evropi po uzgoju jednog voća: I dunja tražena, ali nepopularna za proizvođače

Već nakon četiri godine, pun rod, što je pokrilo troškove proizvodnje. Uz pravilno održavanje, zasadi mogu da traju i do 35 godina, te njihova investicija postaje isplativa, ali to je zahtevan posao.

“Plantažni orah zahteva obrezivanje, prskanje i navodnjavanje. Do sada smo uradili tretmane folijerno i zalivanje kap po kap i do berbe je ostalo samo da se održava zelena masa i da se sređuje trava oko njih jer sutra kada padne plod možemo da vidimo gde je i da ga pokupimo”, kaže Ivan Mitrović iz Rogojevca.

Iako je mraz učinio svoje, Mitrovići očekuju da će ovogodišnja berba doneti do tonu i po oraha, koje prodaju u ljusci i očišćene.

"Lateralna sorta Čandler se na svetskoj berzi prodaje u ljusci i imamo 5 do 7odsto oprašivača prodajemo na pijacama i u prodavnicama ratluka,od ovoga može da se živi, ali nakon nekoliko godina”, kaže Ivan Mitrović.

Ova voćna vrsta je oduvek bila zastupljena u Šumadiji. Odgovara klima, a i samo zemljište i uslovi su pogodni. Međutim, i iz drugih razloga proizvođači se odlučuju za orah.

“Dosta je tolerantna na prisustvo biljnih štetočina potrebna je zaštita, ali ne u nekoj velikoj meri, osim toga eksploatacija od pete godine kada je ekonomski opravdan prinos može da se eksploatiše 40-50 godina i više, investicije za podizanje zasada su visoke, ali ne u toj meri kao što je kod nekih drugin voćnih vrsta”, kaže Danko Petrović iz Poljoprivredne savetodavne stručne služba Kragujevac .

Jedan od razloga je i sve veća primena ovog orašastog ploda u farmaceutskoj industriji, a toga su svesni i proizvodjači.

“Planiramo da stupimo u kontakt sa farmaceutskim i kozmetičkim kućama gde bi plasirali hladno ceđeno ulje za lekove, šampone”, kaže Ivan Mitrović.

Neki proizvođači se trude da da proizvodnju oraha podignu na viši nivo ne da prodaju plod oraha u jezgru nego da rade preradu jezgra u orahovo ulje koje ima svoje mesto na tržištu ne samo kod nas nego i u izvozu”, kaže Danko Petrović.

Orah u ljusci kod proizvođača košta oko 5 evra, očišćen između 8,5 i 10 evra, dok na pijacama kilogram oraha košta 1.200 dinara.

Klimatski uslovi utiču mnogo na uzgoj krompira: Krtola sada kao prepeličje jaje, Kina u velikom problemu

Ili navodnjavanje ili propast: Stručnjaci za UNU govore koji je glavni način za spas poljoprivrede