Rat na Bliskom istoku i prolećna setva u Srbiji: Gde smo između skupe nafte i neizvesnih cena?

Zbog skoka cena nafte i gasa, a usled sukoba na Bliskom istoku, postavlja se pitanje posledica na srpsku poljoprivredu.

"Prolećna setva je praktično već počela, suncokret je već u traktoru i u njivama, a za nekoliko nedelja će početi i setva kukuruza, a šećerna repa je takođe već u jednom delu posejana. I dalje je prisutan taj trend da će kulture, koje su prošle godine pokazale slabiju otpornost na izuzetno visoke temperature i nedostatak vlage, ipak pasti u procenama u setvenoj strukturi", izjavio je  agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Euronews Srbija.

Za poljoprivrednike gorivo značajno jeftinije: Vlada odredila cenu dizela, ušteda oko 7.500 evra

Olakšice za poljoprivrednike: Nema pravdanja računima za podsticaje od 18.000 dinara za ove kulture

On je objasnio koja je kultura najzastupljenija u Srbiji i u kojoj količini je posejana.

"Kukuruz je i dalje dominantan na našim poljima. Imamo oko 900.000 hektara pod ovom kulturom. Pšenica je posejana još jesenas, nešto oko 615.000 hektara, potom soja koja je naglo pala u setvenoj strukturi, ima je oko 200.000 hektara", rekao je Galetin.

Na pitanje o tome kako se u ovom trenutku kreću cene žitarica i koji se trend očekuje u narednom periodu, Galetin je odgovorio da sve promene koje se trenutno dešavaju na globalnom tržištu, a da imaju veze sa poljoprivredom, poput poskupljenja goriva i veštačkog đubriva, loše utiču.

"U ovom trenutku Ministarstvo poljoprivrede izlazi sa vrlo izdašnim rešenjima, u smislu reakcije na akcizu, kao i kupovine preko agrokartica, tako da to drži nisku cenu".

Statistika upozorava: Stočni fond Srbije značajno tanji nego pre deset godina, broj goveda pao za 17 odsto

Galetin se osvrnuo na to da se 70 odsto mineralnog đubriva uvozi, dok se 30 odsto nabavlja iz domaće proizvodnje, te je objasnio kako bi eventualni nedostatak azotnih đubriva uticao na poljoprivredu.

"Alternativa postoji u stajskom đubrivu, ali naše stočarstvo je na prilično niskim granama, imamo relativno mali stočni fond. Sa druge strane nama su najpotrebnija azotna đubriva. Nama, u Srbiji, u ukupnoj proizvodnji godišnje treba između 1,2 do 1,5 miliona tona. Tako da to stvara jedan ozbiljan problem i mi smo definitivno uvozno zavisni, a najviše uvozimo iz Rusije", zaključio je on.

Tržište nafte nakon rata u Iranu: Kada možemo očekivati pad cena?

Skok cene nafte budi strah od inflacije: Zlato gubi sjaj, dolar ojačao