Rod raste, ali zarada ga ne prati: Ratare čeka teška računica pred novu setvu

Veća proizvodnja ne znači nužno i veću zaradu za poljoprivrednike. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ovogodišnja proizvodnja pšenice veća je za 7,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok se kod kukuruza očekuje rast od 12 odsto. Ipak, kukuruz je i dalje za oko petinu ispod desetogodišnjeg proseka, dok se kod soje i šećerne repe očekuje pad proizvodnje.

Za ratare, konačna računica zavisi od prinosa, troškova proizvodnje i otkupnih cena, a agroekonomista sa Poljoprivrednog fakulteta Dragan Milić ocenjuje da je godina bila posebno zahtevna za proizvođače u Bačkoj i delovima Banata.

Jagnjad iz Srbije tražena širom sveta: 6.000 grla danas krenulo za Izrael, sprema se nova isporuka

Sat rada na njivi 500 dinara: Paprika tražena, porudžbine stižu, ali nema ko da je bere

"Kod njih je efekat suše bio najizraženiji. Pored toga, tamo su zabeleženi i najviši troškovi zakupa. Kada se tim troškovima dodaju i ostali visoki troškovi zbog rasta cena inputa, može se reći da je ova godina nepovoljno uticala na ekonomske rezultate u ratarskoj proizvodnji", kaže Milić.

Više pšenice, ali cena nije ispratila troškove

Iako je prinos pšenice ove godine bio veći, to nije automatski značilo i bolju zaradu. Na tržištu postoje zalihe, dok otkupna cena, prema oceni agroekonomiste, nije u potpunosti ispratila troškove proizvodnje.

"Imamo jedan paradoks: sada imamo poprilične zalihe, ali cena koja je trenutno formirana na tržištu nije do kraja ispratila ekonomske rezultate. Imajući u vidu povećane troškove, još uvek nemamo potpuni efekat u ekonomskim koristima koje bi se ostvarile u proizvodnji pšenice", navodi Milić.

Proizvođači koji imaju mogućnost da pšenicu sačuvaju za kasniju prodaju, dodaje, mogu očekivati povoljniju cenu u narednom periodu.

Kukuruza više nego lane, ali i dalje manje od proseka

Kod kukuruza se očekuje rast proizvodnje u odnosu na prošlu godinu, ali je on i dalje ispod desetogodišnjeg proseka.

Za domaće potrebe, pre svega stočarstvo i preradu, trebalo bi da bude dovoljno kukuruza, dok će deo biti namenjen i izvozu. Ipak, Milić upozorava na probleme koji mogu uticati na kvalitet i plasman.

Jedan od njih je aflatoksin, koji se može pojaviti u sušnim godinama, dok dodatni problem predstavlja nizak vodostaj Dunava i otežana logistika izvoza.

Soja i šećerna repa sve manje zastupljene

Prema njegovim rečima, nepovoljni vremenski uslovi su uticali i na pad proizvodnje soje. Visoke temperature u kritičnim periodima negativno utiču na prinose, zbog čega proizvođači smanjuju površine pod sojom i povećavaju ih pod suncokretom, koji bolje podnosi sušu, kao i pod uljanom repicom.

Kod šećerne repe problem su visoki troškovi i veliki rizik proizvodnje.

"Šećerna repa je najzahtevnija u pogledu troškova. Najveći je iznos ulaganja po jedinici površine, a u sušnom periodu pojavljuju se problemi sa bolestima, truležima i tako dalje. Proizvođači naprosto nisu u stanju da podnesu tako visok rizik ulaganja koja su velika", objašnjava Milić.

Manje novca za novu setvu može značiti i manje ulaganja

Ovogodišnja računica mogla bi da utiče i na način na koji će ratari zasnovati novu proizvodnju. Milić upozorava da bi manjak novca mogao da dovede do promena u strukturi setve, ali i do smanjenja ulaganja u samu proizvodnju.

„Proizvođači su u ekonomskom smislu iscrpljeni. Ovu godinu privode kraju i ulaze u zasnivanje nove proizvodnje. To se može odraziti na promenu strukture proizvodnje, ka usevima koji lakše podnose agroekološke uslove koji slede ili sušu", kaže za Euronews Srbija Dragan Milić.

Koje voće donosi najveću zaradu? Cena kilograma pravi ogromnu razliku, ali postoji jedna zamka

Spas za kućni budžet: Ove namirnice su konačno pojeftinile na pijacama u Srbiji - spremite spisak za kupovinu