Rodile prve trešnje, kad im vreme nije: Zacrvenele se grane na stablima u centru Topole

Visoke temperature u martu i aprilu uslovile su ranu vegataiciju biljaka, a u mestima gde nije bilo jakog prolećnog mraza već su vidni i prvi plodovi na voćkama. Tako su prve majske trešnje koje kako im i sam naziv kaže, sazrevaju u maju, ove godine poranile petnaestak dana pa su zrele već polovinom aprila. Prvi sočni plodovi sazreli su baš u centru Topole nedaleko od stambenih zgrada u ulici Princa Tomislava Karađorđevića.

"Ako ste mislili da voćke rađaju samo u selu, evo jedne rane majske trešnje koja svake godine prva zarumeni i obraduje najviše decu ali i stanare svih zgrada u ovoj ulici u centru Topole. Generacije su odrastale ispod njene krošnje uz prve i sočne plodove, tako da smo svi emotivno vezani za ovo stablo", kaže za RINU jedna stanarka koja živi u blizini.

Inače, trešnja je samoniklo drvo, koje je tokom vekova dalo mnogo različitih vrsta istog voća. Danas imamo mnogo različitih sorti trešanja, divljih i pitomih, ranih i kasnih, a višnja je takođe postala od trešnje. Danas se, osim lekovitosti ploda, zna i za lekovita svojstva peteljki trešanja, od kojih se prave čajevi, ali i o delovanju smole sa trešnjinog drveta na razna oboljenja bubrega i bešike.

Trešnjino drvo je i jedno od najpopularnijih stolarskih materijala. Zbog crvenkaste note i čvrstoće, nameštaj od trešnjinog drveta je izuzetno dugotrajan i enterijeru daje sofisticiranu notu.

Aprilski mraz i sneg oštetili 30 odsto roda voća: Samo u Šumadiji i zapadnoj Srbiji stradalo 200.000 tona