Šta ako nemate 15 godina staža?

U Srbiji još uvek ne postoji zakon koji reguliše vraćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koji su godinama uplaćivani.

To bi značilo da svaki radnik koji je radio manje od 15 godina nema pravo na vraćanje novca, a ni mogućnost da podnese zahtev za penzionisanje.

Kako kažu nadležni, taj novac je već upotrebljen, tako da oni koji su izdvajali svoj novac kraće od 15 godina ipak neće imati nikakve privilegije, kakve imaju penzioneri, poput besplatnih banja, popusta u pozorištima.

Socijalna penzija

U pojedinim skandinavskim zemljama i u Australiji ovaj problem regulisan je kroz instituciju socijalne penzije, koja se ne finansira iz doprinosa. Dodeljuje se po osnovu prebivališta i takođe je targetirana. Dobijaju je oni koji ne ispunjavaju uslove za penzionisanje ili kojima je penzija niska. Postoje i zemlje koje ne proveravaju dohodak, i dodeljuju samo na osnovu prebivališta. Takve su Holandija, Novi Zeland i Izrael.

U gotovo svim zemljama sa sličnim penzijskim sistemima, kada je u pitanju javno penzijsko osiguranje, postoji minimalni staž od 15 ili 20 godina (Portugal, Austrija, Slovenija, Mađarska, Litvanija, Slovačka), u Francuskoj i Americi 10 godina. Takva je računica da biste mogli u proseku da primate penziju 15 godina, koja je inače mnogo viša nego doprinosi koji se uplate za isti period. Isto je i u zemljama u regionu.

Novac od uplaćenih doprinosa, nažalost, nije moguće vratiti ni u jednoj vrsti osiguranja, jer osiguranja tako funkcionišu. Prema nekim analizama ona bi inače mogla da se isplaćaju "dobitnicima", a koji su, na primer, uplaćivali doprinose 20 godina. Primera radi, na mesečnom nivou izdvajaju se mnogo niži iznosi od mesečne penzije, a kasnije se primaju čekovi tokom 30 godina nakon penzionisanja.

Socijalna pomoć kao rešenje

Istraživanja koja su rađena pre nekoliko godina pokazuju da je kod nas najprihvatljivije da se u okviru socijalne pomoći uvede poseban modul za staračka domaćinstva. To su ona domaćinstva u kojima su svi članovi stariji od starosne granice za penzionisanje, odnosno od 65 godina, ali bi u tom slučaju morali da se relaksiraju i imovinski uslovi. Starosna granica za ovo pravo bi trebalo da bude nešto viša nego za penziju za tri ili pet godina, a primanja niža u odnosu na minimalnu penziju, prenosi Blic.

Miloš Grabundžija, predsednik Udruženja penzionera "Nezavisnost" smatra da je to jedna od mana principa međugeneracijske solidarnosti na kome počiva naš penzioni sistem.

"Sada ako ne ispuniš zakonski uslov za penziju, novac koji si davao u fond propada za onoga koji je plaćao, jer on u trenutku izdvajanja ide za penzije trenutnih korisnika. Postoje, međutim, tu i subjektivne okolnosti, kada se, na primer, radnik i gazda dogovore da mu se isplaćuje veća plata na ruke, a da firma ne izmiruje obaveze prema državi. Kada dođe vreme za penziju, onda shvate da je to bilo potpuno pogrešno", kaže on.

Za Ranku Savić, predsednicu Asocijacije samostalnih sindikata Srbije, nedopustivo je da radnici koji izdvajaju, recimo, 14 godina za doprinose ostanu bez dinara u starosti.

"Ovo pitanje, kao i ukidanje kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju mora pod hitno da se stavi na dnevni red. Ispada da oni koji su uplaćivali za penzije, kao da su novac bacali u bunar", smatra Ranka Savić.