Stare sorte voća vraćaju se na velika vrata: Ono što je nekada bilo u svakom dvorištu sada može postati dobar biznis

Nekada je bilo teško zamisliti seosko dvorište bez nekoliko starih voćaka. Danas se mnoge od njih sve ređe viđaju, a pojedina stabla opstala su gotovo slučajno - na okućnicama, pored starih kuća ili u zapuštenim voćnjacima.

Ipak, interesovanje za stare sorte ponovo raste, i to ne samo iz nostalgije.

Država ulaže 400 miliona dinara u sela širom Srbije: Novac za puteve, vodovod i drugu infrastrukturu

Počinje sezona ajvara: Evo koliko koštaju paprike na pijaci

U Srbiji postoji veliki broj autohtonih i odomaćenih sorti jabuka, krušaka, šljiva i drugog voća koje su se vekovima prilagođavale lokalnim uslovima. Stručni izvori upozoravaju da mnoge od njih danas nestaju, iako predstavljaju važan deo poljoprivrednog i kulturnog nasleđa.

Upravo se sličan trend vidi i u inostranstvu. Na Novom Zelandu jedan bračni par više od tri decenije pronalazi, razmnožava i čuva stare sorte jabuka. Do sada su sakupili više od 400 različitih sorti iz zapuštenih i starih voćnjaka, a deo sadnica vraća se i u voćnjake iz kojih su te sorte potekle.

Nisu sve stare sorte samo uspomena

Prednost starih sorti nije samo u tome što imaju drugačiji ukus i što podsećaju na voće kakvo su gajili naši preci.

Pojedine sorte nastajale su i opstajale upravo zato što su se generacijama prilagođavale određenom podneblju. Kod nas se među starim sortama pominju, između ostalih, budimka, lepocvetka, šećerlija, slatkača, kožara, đula i druge.

To ne znači da je svaka stara sorta automatski bolja od moderne, niti da može da se gaji bez ikakve zaštite. Ali upravo njihova genetička raznovrsnost može biti značajna u vremenu kada proizvođači sve više razmišljaju o suši, visokim temperaturama i promenama uslova proizvodnje.

Jedan od primera je budimka, za koju je STIPS ranije preneo ocenu da je pokazala veliku otpornost u veoma promenljivim vremenskim uslovima.

Sve više Nepalaca radi na srpskim njivama: Satnica do 600 dinara, poljoprivrednici ih žele još više

Mušmula - voćka koju smo gotovo zaboravili

Ako postoji voćka koja se savršeno uklapa u priču o povratku starog voća, to je mušmula.

Danas se uglavnom sreće sporadično, na okućnicama i u manjim zasadima, dok je nekada bila mnogo prisutnija. Njeni plodovi nisu namenjeni tržištu na isti način kao jabuke ili kruške, ali upravo to može biti i njena prednost za male proizvođače koji razmišljaju o niši, preradi i direktnoj prodaji.

Mušmula je samooplodna, a sadnja se uglavnom preporučuje tokom jeseni. Dobro podnosi niske temperature, dok joj više odgovaraju osunčani i provetreni tereni i dobro drenirano zemljište.

U rod može da uđe relativno rano, dok se u punoj rodnosti prinos značajno povećava. Prema podacima Agrokluba, mušmula kalemljena na dunju u punoj rodnosti može prosečno davati oko 60 do 80 kilograma po stablu, dok se kod određenih podloga navode i veći prinosi.

U Srbiji svega 15 odsto njiva ima osiguranje: Suša desetkuje prinos oranica - koliko domaćina košta zaštita od nepogoda?

Neobičan plod, ali zanimljiva prerada

Mušmula se ne jede odmah nakon berbe kao jabuka.

Plod sazreva tokom kasne jeseni, a nakon omekšavanja postaje slađi i prijatniji za jelo. Može se koristiti i za različite oblike prerade, što otvara mogućnost da proizvođač ne zavisi isključivo od prodaje svežeg voća.

To je posebno važno za mala gazdinstva.

Umesto da pokušavaju da konkurišu velikim proizvođačima standardnog voća, mogu da pronađu tržište za proizvod koji se razlikuje – sveže voće, domaći džem, žele, sok ili drugi proizvod sa jasnim poreklom.

Stroži standardi EU za uvoz poljoprivrednih proizvoda: Da li će to biti problem za srpske proizvođače?

Stižu olakšice za poljoprivrednike: Zbog suše ukida se pravdanje troškova za subvencije

Stare sorte mogu dobiti novu vrednost

Povratak starog voća ne znači da će moderne sorte nestati. Naprotiv, one i dalje imaju ključnu ulogu u komercijalnoj proizvodnji.

Ali tržište polako pokazuje da postoji prostor i za drugačije proizvode – one koji imaju priču, lokalno poreklo i specifičan ukus.

Upravo zato ono što je nekada izgledalo kao obična voćka iz bakinog dvorišta može ponovo dobiti vrednost.

U Srbiji već postoji bogata osnova za takvu priču. Problem je što veliki deo tog genetičkog bogatstva nije dovoljno sačuvan ni istražen. Stručni izvori navode da pojedine stare sorte danas postoje tek kao pojedinačna stabla ili u malim zasadima.

Zato pitanje više nije samo da li staro voće može da se vrati u proizvodnju.

Pitanje je da li će neko na vreme prepoznati da ono što je nekada bilo sasvim obično može da postane - upravo zato što je drugačije - zanimljiv proizvod za novo tržište, prenosi BizPortal.

Gde je najjeftiniji hektar zemlje? Srpske oranice drže cenu

Cena suncokreta još nije dostigla maksimum: Ponude već iznad 50 dinara, čeka se konačni iznos