Blagodeti odlaska na planinu: Proveravali smo - kakav je uticaj planinskih predela na čoveka?

Prva asocijacija za beg od gradske gužve, stresa i nervoze većini nas su planine, a danas je baš njihov dan. Međunarodni dan planina su pre 22 godine ustanovile Ujedinjene nacije, kao odgovor na sve veću potrebu za očuvanjem planinskih područja i unapređenjem života ljudi koji u njima žive.

Planinski predeli čine jednu trećinu kopnenog dela Zemlje, pružaju stanište za oko 15 odsto svetske populacije i izvor su vode za polovinu čovečanstva. 

Park prirode "Veliki Jastrebac" proglašen za zaštićeno područje

Inovativna tehnika: Naučnici razivili novu metodu za sakupljanje vlage za obnovu šuma

Pored vode, mogućnosti za rekreaciju, upoznavanja ljudi koji žive drugačije od života na asfaltu, planine nude i možda ono najvažnije - na njima čovek upoznaje sebe.

"Tu shvatate da ste kao pojedinac pa čak i kao vrsta u toj ogromnoj lepoti u kojoj se nalazite potpuno bezlični. Vaš značaj proističe samo iz toga što ste deo te šire okoline kojoj se u tom trenutku divite. To je u stvari jedna vrsta religioznog osećanja i mislim da je to  korisno za čoveka, za pojedinca i za vrstu", kaže član Upravnog odbora Planinarskog saveza Srbije, vodič i instruktor Zoran Kontić.

Poruke koje se šalju povodom ovog dana naglašavaju ključnu ulogu planina u očuvanju prirodne ravnoteže i obezbeđivanju osnovnih resursa poput vode, hrane i energije. Planinarski savez Srbije trenutno ima oko 200 klubova i u njima nešto više od 20 hiljada članova. Za današnji praznik organizuju veliki broj tura.

"Gde god imamo takve organizacije na ovaj dan se trudimo u saradnji sa loklanim samoupravama da organizujemo neku turu u loklanoj sredini, bez mnogo putovanja i nekih troškova za ljude koji nisu planinari pre svega. Da pokušamo da se obratimo loklanoj sredini i da ih pozovemo da sa nama krenu u planine", ističe Kontić za UNU. 

Rešenja za planine za održivu budućnost, inovacije, prilagođavanje i uključivanje mladih glavne su teme ovogodišnjeg međunarodnog dana, ali ključna poruka – da treba čuvati planine, ponavlja se iz godine u godinu.

"Naše prisustvo da ograničimo na nešto razumno, dakle da ne bude juriš na planine, nego da ih razumno posećujemo, da u njima ništa ne ostavljamo, da što sa sobom ponesemo to i vratimo, tamo gde to može na konkretan način da se učini. Ukoliko je moguće da sa planina ništa ne odnosimo, da ne čupamo, ne beremo, ne palimo i tako dalje", poručuje Kontić. 

Planine nisu samo simbol prirodne lepote već i vitalni deo života na Zemlji. Njihova zaštita nije samo odgovornost pojedinačnih država, već globalni prioritet koji zahteva zajedničke napore svih nas. Ali kao i za sve zajedničke akcije, najvažnija je uloga pojedinca.

Proglašeno zaštićeno područje-specijalni rezervat prirode Mojstirsko-Draške planine

Povlače se glečari, klizišta krenula, planina se ruši: U čileanskim Andima sve ukazuje na katastrofu