Možda vam pritisak raste zbog ovog problema: Novo istraživanje šokiralo rezultatima

Naučnici sve češće upozoravaju da visok krvni pritisak nije samo posledica loše ishrane, stresa ili nedostatka kretanja. 

Novo istraživanje sugeriše da bi ključ problema mogao ležati u malo poznatom delu mozga. Reč je o lateralnoj parafacijalnoj regiji – snopu nerava smeštenom u moždanom stablu koji upravlja automatskim funkcijama poput disanja, varenja i otkucaja srca.

Džaba izbacujete slatko ako jedete ovo: Najgori ugljeni hidrat koji Srbi "tamane" krije se ovde

Ta se regija aktivira i tokom smejanja, vežbanja ili kašljanja, podstičući snažne, prisilne izdisaje koji stvaraju karakteristične zvuke.

Međutim, istraživači sa Univerziteta u Aucklandu na Novom Zelandu otkrili su da aktivacija ove regije može podstaći i nerve koji uzrokuju sužavanje krvnih sudova – što dovodi do povišenog krvnog pritiska i potencijalno hroničnog stanja poznatog kao hipertenzija.

U laboratorijskim uslovima naučnici su na pacovima aktivirali i inhibirali nerve u lateralnoj parafacijalnoj regiji, prateći promene krvnog pritiska. Rezultati su bili jasni: krvni pritisak je rastao kada je regija bila aktivna, a padao kada je bila inhibirana.

Dr Julian Paton, fiziolog sa Univerziteta u Aucklandu i vođa istraživanja, istakao je: “Otkrili smo novu regiju mozga koja može izazvati visok krvni pritisak. Drugim rečima – mozak je barem delimično kriv za hipertenziju. Kada smo deaktivirali ovu regiju, krvni pritisak se vratio na normalne vrednosti”.

Alarm u Beogradu: Zarazna bolest se pojavila u šest obrazovnih ustanova

Iako je studija sprovedena na životinjama, istraživači sada traže načine kako potvrditi ove nalaze i kod ljudi. Još nije poznato koliki bi udeo slučajeva hipertenzije mogao biti povezan upravo sa ovim mehanizmom.

Do sada su glavni uzroci visokog krvnog pritiska povezivani sa načinom života – ishranom bogatom soli, stresom, gojaznošću i konzumacijom alkohola. No sve više istraživanja upućuje na to da mozak ima znatno veću ulogu nego što se ranije mislilo.

Mozak neprestano šalje signale telu kako bi regulisao otkucaje srca i širinu krvnih sudova, a time i krvni pritisak. U ovom istraživanju naučnici su pratili i aktivnost rostralne ventrolateralne medule, dela moždanog stabla zaduženog za regulaciju pritiska, i otkrili da pobuđivanje lateralne parafacijalne regije aktivira simpatički nervni sistem – isti onaj koji stoji iza reakcije “bori se ili beži”.

Kada su nervi inhibirani, aktivni izdasi su prestali, krvni sudovi su se opustili, a krvni pritisak se normalizovao, bez negativnog uticaja na disanje.

U Japanu omogućena prodaja pilula za sprečavanje trudnoće bez recepta

Šta se dešava sa telom ako svaki dan pojedete malo tamne čokolade