Dubrovnik na prekretnici: Biser Jadrana planira da "ograniči" turiste

Španski dnevnik El Pais piše da se Hrvatska suočava sa istim problemima prekomernog turizma kao i Španija, ali u još izraženijem obliku.

Kao simbol preobražaja zemlje navodi se Dubrovnik, koji je nakon snimanja serije Igra prestola 2014. godine postao globalna turistička atrakcija.

Grčki turizam na prekretnici: Ono što je nekada bilo obavezno, turisti sada zaobilaze

Scena u kojoj lik Sersei Lenister prolazi "put srama" niz Isusovačke stepenice, piše list, zauvek je upisala Dubrovnik na mapu svetskog turizma. Međutim, danas, usred letnje sezone, prolazak tim istim stepenicama za mnoge znači probijanje kroz gužvu i suočavanje sa visokim cenama.

Turizam čini oko 20% hrvatskog BDP-a, što je dvostruko više nego u Italiji i znatno iznad 13% u Španiji. Upravo zato Hrvatska, sa svojih 3,8 miliona stanovnika, snažnije oseća i koristi, ali i posledice turističke prezasićenosti.

"Dubrovnik pretvoren u muzej na otvorenom"

El Pais prenosi izjavu novinara Hrvoja Krešića, koji je odrastao u Dubrovniku, a danas živi u Zagrebu. On kaže da se grad njegovog detinjstva pretvorio u "muzej na otvorenom".

"Prodavnice i restorani su i dalje tu, ali nestao je onaj mediteranski duh svakodnevice: otvoreni prozori, ljudi koji sa njih gledaju, ćaskaju, raspravljaju se oko sitnica", rekao je Krešić.

Dodaje da je danas na svakom koraku prisutna "Igra prestola", dok se o stvarnom istorijskom značaju grada, njegovim pesnicima, inženjerima i diplomatama gotovo i ne govori.

Visoka inflacija i nedostatak stanova

List ističe da je nagli rast turističkih apartmana doveo do rasta cena nekretnina i kirija, slično kao u Španiji. Hrvatska pritom ima jednu od najviših stopa inflacije u Evropskoj uniji – u novembru je, prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), iznosila 4,3%, dok je u evrozoni bila 2,2%.

"Mladi lekar, profesor ili vatrogasac danas teško može da priušti stan u Dubrovniku, Splitu ili Zadru. Cene su postale nedostižne", upozorava Krešić.

Neke gradske uprave, uključujući dubrovačku, planiraju izgradnju stanova za mlade porodice na periferiji, ali se postavlja pitanje kako sprečiti da ti stanovi kasnije završe u turističkom najmu.

Ograničenja u Dubrovniku

Kao odgovor na pritisak, Dubrovnik je ove godine ograničio broj novih turističkih apartmana u centru grada. U luku će dnevno moći da uplove najviše dva kruzera istovremeno, uz obavezno zadržavanje od najmanje osam sati, odnosno 12 sati za brodove sa više od 4.000 putnika. Unutar gradskih zidina u istom trenutku moći će da boravi najviše 4.000 putnika sa kruzera.

Santorini uvodi zabranu: Turistička atrakcija više nije dostupna svima

Ulaznice za gradske zidine moći će da se rezervišu isključivo putem interneta, kako bi se smanjio takozvani "blic-turizam", koji za nekoliko sati zaguši grad, a pritom ostavlja ograničen ekonomski efekat. Cilj je, ističu lokalne i državne vlasti, dati prednost kvalitetu u odnosu na kvantitet.

Portparol Ministarstva turizma naveo je za El Pais da se slični pritisci beleže i u drugim primorskim gradovima i na ostrvima tokom leta, što je podstaklo Vladu na donošenje mera na nacionalnom nivou.

"Pritisak na Hrvatsku je veći"

Jedna od ključnih izmena doneta je u januaru 2025. godine, kada je promenjen Zakon o ugostiteljskoj delatnosti kako bi se jasnije razgraničio porodični smeštaj od komercijalnog kratkoročnog najma. U jeku sezone, 15. avgusta 2025, prvi put je zabeleženo neto smanjenje od više od 2.000 kreveta u privatnom smeštaju u odnosu na prethodnu godinu.

Hrvatsku godišnje poseti više od 21 milion turista, što je pet puta više od broja stanovnika. Španiju, sa 49 miliona stanovnika, poseti oko 97 miliona turista, ali proporcionalno gledano pritisak na Hrvatsku je veći.

Prema podacima vlasti, u prvih šest meseci prošle godine prihodi od stranih turista porasli su za gotovo 6% u odnosu na prethodnu sezonu, a od 2016. ti prihodi u prvoj polovini godine su udvostručeni.

Zvanični podaci pokazuju i da je broj novih dugoročnih ugovora o zakupu porastao za 11%, dok je 3.350 poreskih obveznika delimično ili u potpunosti prešlo sa kratkoročnog turističkog na dugoročni najam.

Gradovi kao beživotna kulisa

Ministarstvo turizma poručuje da bez jasnih pravila i strogog nadzora ne može postojati održiv turistički model. Uspeh ovih mera, zaključuje El Pais, pokazaće da li će gradovi poput Dubrovnika uspeti da povrate svoj mediteranski identitet ili će ostati savršeno uređena, ali beživotna kulisa za turiste.

Srce Italije kuca najjače: Ovo je zvanično najljubazniji grad na svetu

Putujte više za manje novca: Vodič kroz trikove za pronalaženje najjeftinijih letova u 2026.