Usevi u Srbiji na udaru ekstremne suše: UNA proverava koliko će stradati prinosi i šta će biti sa cenama

Suša i visoke temperature ostavile su trag na ovogodišnjim usevima, a među najugroženijima je kukuruz. Procene mogućih gubitaka znatno se razlikuju. Dok se za pojedine parcele govori i o prepolovljenom prinosu, iz drugih delova zemlje stižu znatno povoljnije prognoze. 

Ekipa UNE proveravala je u Laćarku kraj Sremske Mitrovice kako će se toplotni talas odraziti najpre na prinos, a potom i na cene. 

Od natprosečnog roda do velikog podbačaja: Vrućine napravile preokret na njivama u Srbiji

Kakav će biti rod u Srbiji? Suša preti kukuruzu i soji, a za neke poljoprivrednike stižu dobre vesti

Poljoprivreda je, ukratko, igra sa vremenom: kako onim na satu, tako i onim na nebu. Tako je poljoprivrednik Bora Šumljanac iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, dok je većina njegovih kolega zbog hladnog vremena kasnije obavila setvu, ipak rizikovao i, uprkos suši, ne očekuje prinos manji od prošlogodišnjeg.

Ali ipak, da nije bilo jake suše, rezultati bi bili bolji.

"Negde oko sedam, osam tona po hektaru mislim da će biti na tim boljim parcelama prinos, a ima nekih parcela koje su baš totalno izgorele, tu će biti sigurno četiri, pet tona. Mislim kod dobrih domaćina sa punom agrotehnikom da bi trebalo da bude sedam, osam tona, što se tiče ovog mog atara. I ovde je šareno, od lokaliteta do lokaliteta. Gde je bilo padavina, tu je kukuruz bolji, gde je pre posejan, tako je uspeo da pobegne ovim visokim temperaturama" ističe za UNU poljoprivrednik Bora Šumljanac.

Toplotni talas nije od juče, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić, i podseća da je od 2020. godine, ovo već treća velika suša. Država, kaže, može da se bori sa njom.

"Zbog toga predlažem da Ministarstvo poljoprivrede isplati drugi deo podsticaja poljoprivrednicima za ovu godinu od 17.000 dinara kako bi bili barem na nivou podsticaja koji su imali prošle godine. Ovogodišnja suša je karakteristična po temperaturama koje odavno nisu zabeležene u ovakvom kontinuitetu i po prisustvu vetra sa vrelim vazduhom koji praktično isušuje sve listove na biljkama, bez obzira da li se radi o ratarskim proizvodima,  povrtarskim proizvodima, ili voćarskim i vinogradima", kaže za UNU profesor Poljoprivrednog fakulteta u penzijpenziji Ševarlić.

Tu tezu potvrđuju i sami poljoprivrednici koji ističu da će biti upitan ne samo prinos kukuruza. A drugi par rukava su niske cene, kakve očekuju pšenicu.

"Što se tiče ostalih lkultura, suncokret će nekako izneti ovo, šećerna repa će biti loša, uljana repica je bila solidna. Soja, mislim da mi više nismo ni podneblje za proizvodnju soje. Slično je i sa kukuruzom, ovo je u pet godina četvrta godina da ima te umanjene prihode za 40, 50 odsto. Mi smo na ovim parcelama bili rekorderi, pre jedno sedam, osam godina, sa 13 tona i 800 po hektaru, ovo sad vršimo upola manje", objašnjava Šumljanac.

"Ova suša upućuje na nužnost da se  izdvaja daleko više sredstava za navodnjavanje poljoprivrednih površina i za podizanje mikroakumulacija, a posebno u brdsko-planinskom području koje bi služile kao rezervoari vode za različite namene", kaže Ševarlić.

A tamo gde nema rezervi vode, trebalo bi praviti rezerve – zaliha.

Pošto ne možemo da utičemo na vremenske prilike, a bogami ni na cenu,  jer je praksa pokazala da se otkupljivači neposredno pre berbe dogovore o njenoj visini, poljoprivrednici savetuju svima koji imaju kapacitet, da ovogodišnji prinos najpre uskladište u svojim ostavama i prodaju ga u onom trentku kada cena bude takva da, kako kažu, bar malo ima smisla.

Ekstremne vrućine uništavaju useve u Srbiji: Da li je na pomolu najgora godina za ratare?

Hoće li biti kupusa za zimnicu? Futoški proizvođači strahuju, suša uništava rod