Bahatost, razmaženost ili čvrst karakter: Mladi u Srbiji neće na neplaćene prakse

Više od 80 odsto mladih koji studiraju u inostranstvu, prema rezultatima istraživanja, rado bi se vratili u Srbiju uz određene uslove. Sa druge strane, mladi koji u Srbiji stiču diplome i dalje u velikom broju razmišljaju o odlasku iz zemlje.

Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih, gostujući na RTS, rekla je da mladi žele da se vrate u zemlju dominantno zbog porodice i prijatelja, ali da mlade ekonomski razlozi motivišu da odu iz zemlje.

"Prema našim podacima, 23 odsto mladih koji zarađuju u zemlji, što je oko 40 odsto od ukupnog broja, zarađuju više od 80.000 dinara, a procenjuju da im je oko 166.000 dinara dovoljno za dostojanstveni život. Takvu platu ne mogu u proseku da očekuju, pogotovo na početku karijere", navodi Pejićeva, dodajući da mladi često ne mogu ni da nađu prvi posao.

Oni u Srbiji ne čekaju ni dana na posao, već posao čeka njih: Traže ih i van - evo ko zarađuje 235.000 dianara

Pejićeva ističe da svaka druga mlada traži prvi posao duže od dve godine, dok više od 70 odsto njih nije ni prijavljeno na birou za nezaposlene.

"Potrebno je mnogo napora da se vidi kakav je položaj mladih koji traže prvi posao, jer nisu ni registrovani", naglašava Pejićeva.

Prema njenim rečima, još jedan problem mladih je što nema posla u struci, a nisu ni spremni da rade kao prethodne generacije, poput neplaćenih radnih praksi.

"Nove generacije nisu spremne da svoj rad ne vrednuju, što je sjajno. Zaboravili smo da radna prava, kao koncept, moramo da poštujemo i da eksploatacije na poslu nije u redu", kaže Pejićeva.

Pejićeva, takođe, ukazuje da je veliki broj mladih spreman da se prekvalifikuje ako nema posao, ali navodi da je potrebno veće usklađivanje rada i obrazovanja.

"Program garancije za mlade nas čeka u narednom periodu. Država bi svakoj mladoj osobi koja je duže od četiri meseca van obrazovanja ili nema posao i radnu praksu, ponudila način da se vrati u sistem", navodi Pejićeva.

Bez uslova za osamostaljivanje

Govoreći o osamostaljivanju koje kreće oko 30 godine, Pejićeva kaže da prema njihovim podacima mladi nemaju izbor i nisu razmaženi, kako se govori, jer nemaju primanja koja bi omogućila ranije odvajanja od porodice.

"Ako imamo podatke da je potrošačka korpa blizu 100.000 dinara, a da svaka peta mlada osoba ima primanja od 80.000 dinara, to nam govori da nemaju uslova da se osmostale", ističe Pejićeva.

Naglašava da je većina mladih prinuđena da pored svog primarnog posla ima i honorarne, te da je potrebno studentima koji žele da rade, omogućiti fleksibilno radno vreme.

Bezos na intervjuu za posao postavlja samo dva pitanja: Na jedno gotovo niko ne zna odgovor