Diploma više ništa ne garantuje: Novo pravilo na tržištu rada, poslodavci sada traže nešto sasvim drugo

Sve više kompanija prilikom zapošljavanja stavlja akcenat na praktične veštine i sposobnosti kandidata, dok formalno obrazovanje više nije jedini, niti uvek presudan kriterijum.

Prema podacima koje prenosi portal NACE Web, oko 70 odsto poslodavaca već primenjuje neki oblik zapošljavanja zasnovanog na veštinama (skills-based hiring), a očekuje se da će taj trend nastaviti da raste.

Dodatni posao za odličnu zaradu: Kako da mesečno prihodujete i do 200.000 dinara sa strane

Tržište rada pred velikim promenama: Profesor Arsić upozorava na dve ključne pretnje

Veštine ispred diplome

Decenijama je fakultetska diploma predstavljala jedan od osnovnih uslova za mnoge kancelarijske i stručne poslove. Međutim, tržište rada se menja, pa poslodavci sve više procenjuju šta kandidati zaista znaju da rade, koliko brzo usvajaju nova znanja i kako rešavaju konkretne zadatke.

Među najtraženijim kompetencijama danas su:

• digitalne veštine,
• praktično iskustvo,
• komunikacija,
• prilagodljivost,
• kritičko razmišljanje,
• rešavanje složenih problema.

To znači da kandidat sa dokazivim znanjem i iskustvom može imati jednake, pa čak i veće šanse za zaposlenje od osobe koja poseduje diplomu, ali nema odgovarajuće praktične veštine.

Veštačka inteligencija tera mnoge da ranije odu u penziju: "Ili uči AI ili završavaj karijeru"

Veštačka inteligencija menja tržište rada

Razvoj veštačke inteligencije dodatno ubrzava promene na tržištu rada.

Poslovi koji su nekada predstavljali početne pozicije za mlade diplomce sve češće se automatizuju, dok raste potražnja za veštinama koje veštačka inteligencija ne može lako da zameni.

Među njima su kreativnost, kritičko razmišljanje, komunikacija, timski rad i sposobnost rešavanja kompleksnih problema.

Novi način zapošljavanja

Kompanije sve češće uvode praktične testove, studije slučaja i konkretne zadatke kao važniji deo procesa selekcije od samog sadržaja radne biografije.

Na taj način žele da procene kako kandidat primenjuje svoje znanje u praksi, umesto da se oslanjaju isključivo na formalne kvalifikacije.

Mladi sve ređe biraju strateški važna zanimanja: UNA istražuje da li Srbiji preti manjak stručnjaka

Šta to znači za kandidate?

Stručnjaci ocenjuju da diploma i dalje ima značajnu ulogu, ali više nije jedini put do zaposlenja.

Sve veću vrednost imaju kontinuirano usavršavanje, sticanje novih znanja i sposobnost da se stečene veštine pokažu kroz praktičan rad, piše BizPortal.

Ukoliko se ovaj trend nastavi, formalno obrazovanje bi u narednim godinama moglo da izgubi deo svoje dosadašnje uloge kao glavnog kriterijuma prilikom zapošljavanja.

Iskustvo imaju, posao nemaju: Zašto su žene posle 50. godine nevidljive za poslodavce

Dnevnice već od 3.000 dinara, a ima i za 6.500: Mladi preko raspusta tražena radna snaga