Ekonomska budućnost Srbije: UNA pita - zašto sve više kompanija ulazi u sistem dualnog obrazovanja?

Dualno obrazovanje u Srbiji već deset godina povezuje srednje stručne škole sa radnim okruženjem. Sve više kompanija se priključuje ovom modelu, a učenici dobijaju priliku da praktična znanja stiču u realnom okruženju. 

Prijave poslodavaca za narednu školsku godinu su u toku, a o tome kako funkcioniše sistem dualnog obrazovanja, koji su profili najtraženiji i kakvi su planovi za dalje, UNA je razgovarala sa Mirjanom Kovačević, direktorkom centra za edukaciju Privredne komore Srbije.

Automehaničari, električari, elektroničari: UNA pita - koliko Srbiji fali "doktora" u auto-moto servisima?

Budući srednjoškolci menjaju trend: Veće interesovanje đaka za deficitarna zanimanja nego prošle godine

Koji su najtraženiji obrazovni profili među poslodavcima koji se prijavljuju za dualni model obrazovanja?

"Trenutno jeste u postupku animiranje privrednika da se uključe u ovaj proces i prijave primamo do 15. januara naredne godine. Do sada, najviše privrednika iz mašinske, metalske grane industrije su taržili mlade; iz ugostiteljstva; iz prehrambene industrije... Među traženim profilima jesu operater za mašinsku obradu rezanjem, tehničar mehatronike, tehničar za upravljanje CNC mašinama, kao i vozač iz oblasti saobraćaja. Iz mašinstva je tražen automehaničar ili mehaničar motornih vozila; u oblasti ugostiteljstva kuvar, konobar; iz oblasti prehrambene industrije pekar, mesar i slično. Razvijena su 92 obrazovna profila za realizaciju po dualnom modelu, odnosno za učenje na dva mesta - u školama i kompanijama", rekla je na početku razgovora za UNU Mirjana Kovačević. 

UNA pita stručnjake: Kako učenike motivisati da se školuju za zanatlije i kako može da pomogne država

Da li su male i srednje firme podjednako uključene u dualno obrazovanje kao i velike kompanije? Ako nisu, kako ih dodatno motivisati?

"Zanimljivo je da smo očekivali da će veće učešće biti od velikih kompanija, međutim nama u Srbiji dominiraju male i srednje kompanije. Negde sedam do osam odsto velike kompanije učestvuju u broju kompanija, a ostalo su mikro, male i srednje kompanije, pre svega zato što one nemaju te službe ljudskih resursa i one kroz dualno obrazovanje skraćuju taj proces uvođenja mladih u posao i selekciju budućih kadrova brže i lakše obavljaju." 

Najviše učenika ide u gimnazije: Da li znate koliko srednjoškolaca ima Srbija?

Na koji način Privredna komora Srbije proverava kvalitet usluga koje poslodavci nude učenicima u okviru dualnog obrazovanja?

"Taj postupak je definisan Zakonom o dualnom obrazovanju, to je taj postupak akreditacije privrednika - radi se poseta na terenu. Inače privrednici kad se prijavljuju za uključenje u dualno obrazovanje, podnose taj zahtev za proveru ispunjenosti uslova. To znači da se proverava da li raspolažu adekvatnim mašinama, opremom, prostorom u kojem će se realizovati učenje kroz rad, zatim da li realizuju tu vrstu delatnosti koja omogućuje realizaciju nastavnog plana i programa, da li među zaposlenima imaju instruktore... I Privredna komora tada izlazi na teren, odnosno njeni predstavnici, i proveravaju te uslove, kao i svu dokumentaciju koju privrednici dostavljaju".

Srednjoškolci sve više biraju ova zanimanja: Zanati koji donose dobru zaradu i lako pronalaženje posla

Kakvi su povratni utisci učenika i roditelja koji su već prošli kroz ovaj model?

"Uglavnom zadovoljavajući. Ako je urađena prethodna adekvatna profesionalna orijentacija mladih i ako su dobro informisani o profilima, onda se oni nađu u kompaniji u kojoj žele da budu i uspostavi se ta veza između poslodavca i učenika i učenici ostaju u kompanijama. Do sada, od ovih koji su završili obrazovanje, oko 50 odsto je ostalo u struci, 25 odsto je ostalo u kompaniji u kojoj su sticali prva radna iskustva".

Privredna komora Srbije: Prijava poslodavaca za program dualnog obrazovanja do 15. januara

Kakvi su dalji planovi za unapređenje dualnog obrazovanja u narednih nekoliko godina?

"U narednim godinama želja nam je da povećamo broj dana koje učenici treba da provedu u kompanijama, da se unaprede ti kurikulumi i poveća procenat učenja kroz rad u odnosu na ukupan broj časova i, naravno, da se animiraju kompanije da se u što većem broju uključe, jer ovo jeste investicija u budućnost njihovu - budućnost privrede, ali i mladih", zaključila je Mirjana Kovačević. 

UNA analiza: Zašto su stručne škole sve češći izbor osmaka i koliko je zaživelo dualno obrazovanje?

Automehaničar zarađuje kao programer u Srbiji: Diploma više nije garant visoke zarade